Ovaj put samo onako...

Dan kao svaki drugi, frka, panika godinama unazad Već.. Srbija jednako ljuta na sve oko sebe i na samu sebe..  Krivca za sve nemilice traži u svemu, u svakome.. Svi nešto mnogo pametni, mnogo je pitanja, još je više odgovora.. I ja režim često..  A onda se desi nešto pa se zamisliš..

U jednom sasvim neobaveznom razgovoru čujem sledeće...

Beograd, pre par dana.. Gradski autobus ulazi u stanicu, zaustavlja se i otvara vrata.. Putnici izlaze, neki novi ulaze.. Vreme prolazi, autobus joč uvek stoji i čeka... Hmm još uvek se čeka... Aman, šta se bre čeka... Narod se standardno počeo migoljiti, u niskom startu čeka koga prvo da opsuje.. Ipak, psovke izostaju na opštu radost kad dođoše do spoznaje zašto se toliko čekalo.. Na prvim vratima ulazila je jedna baka.. Uz pomoć neke nepoznate gospođe uspela je ona u toj nameri posle celih desetak minuta.. Vrata se zatvoriše, autobus pođe.. Svi odahnuše u smislu Konačno da krene.. Baka stoji i gleda narod ovaj naš 'Nebeski', gleda i on nju.. Nažalost sve je ostalo na pogledima.. 

Ubrzo dođe i sledeća stanica.. Nova drama na pomolu.. Ulazi mlada žena u poodmakloj trudnoći.. Autobus ponovo krenu.. Isti scenario, gleda sada i ona.. Naravno da su i nju svi  ispratili pogledima i taman kad pomisliš to je to, nema dalje, desilo se čudo..Trudnici mesto ponudi druga baka, srećna neka baka.. jer sedela je ona.. Međutim, ova namera bakina postide trudnicu.. Valjda zbog poštovanja njenih godina daleko brojnijih.. Pobuni se ona zato u momentu, pa će ljubaznim tonom 'Neka hvala sedite Vi'.. Baka kategorično odbi prigovor trudničin uz obrazloženje eto bila je i ona kako reče nekada davno trudna, zna ona da to nije lako.. Potom se pomeri par koraka i stade pored još starije bake.. one što je ušla na prethodnoj stanici.. Pogledaše se njih dve onako nekako zbunjeno, nemoćno.. Nezgodno je to, hoće valjda ta nemoć sa godinama.. Nije prošlo malo, kad evo ti ove bake što je sedela, okreće se i hrabro kaže ovoj što stoji sada već treću stanicu za redom.. Pa kaže  'Izdržaćemo mi do kraja'.. 

Ne znam, mislim da je to ona zapravo telefonirala 'Nebeskom narodu' koji je uredno sedeo i gledao svoja posla.. Mada to ja sada samo nagađam, moguće je da silno grešim..
Nije prošlo par sekundi, Starija baka odgovara mlađoj 'Neka, nije problem, kada mi već kod kuće ne ustaje moj rod i porod, zašto bi neko u autobusu ustao'... I tako.. Autobus ode, a i bake u njemu..

Eto.. Odoh sada da promislim malo, samo malo.. Na kratko ću zaboraviti njega, nju, njih.. Da vidim recimo kakva sam npr. Ja!! Posle ću naravno opet da se bavim Žikom, Mikom i ostalom rajom.. pa ću sve to da zavedem pod kategorijom 'Aaaa, Zar ovo je Srbija'!!

Kompleks je gadan, ego ti zbog njega uvek gladan

Kompleks je gadan, ego ti zbog njega uvek gladan. Kada te isti radi, mnoštvo ljudi i ceo svet oko tebe budi nagon i potrebu da se sa nekim konstantno i neumitno svadi. Da bi sa svojim duhom živeo u skladu, da bi umanjio so na svojoj ljutoj rani, spas ćeš pronaći u njenoj, njegovoj, nečijoj mani. Godine prolaze i sve više te žulja taj tvoj duševni jad, postaješ u tome nezajažljiv, jer ti je za utehom takođe sve veća glad. U tvom izlogu stvari stoje ovako ‘Pogledajte me ljudi i zapamtite boli me Q’rac za sve i to jako’. Dok stojiš, gledaš sebe i svoj lik time se tešiš, ali kapiram da ti u pozadini plave jaja, jer i sam znaš da u tome silno grešiš. Evo priznajem umreću i neću znati, zašto za svaku boljku nesretni Q’rac mora cenu da plati. Na nadgrobnoj ploči stajaće mi natpis ‘Otišla je ona, volela je i bila je voljena, iskreno se radovala penziji, no vreme je da sada odgovor za kurčeve boli traži u nekoj drugoj dimenziji’. Primetila sam i to je fakat, nikako da se desi da ih npr. zaboli lakat. Ostav’te se više tog Q’rca, njegovo je da između ostalog decu pravi, nego lepo svoju glavu kod psihologa na analizu stavi. Učili su ljudi za to škole, uz njih mane mnogo manje bole. Posebno mi slatka teza, dok prozivaju druge on ili ona se zapravo samo na vrlo ‘originalan’ način zeza. Priznajem moj mozak ne prepoznaje taj smisao za humor, pa umesto hormona sreće, u njemu se tada luči samo i jedino umor. Pomislih pa kažem čekajte Turci, hoće i ovaj Mujo da se zabavlja na toj vašoj neobičnoj žurci. Međutim, zajebena je to igra, opasna je to fora, jer njihov lik u toj ‘zajebavanciji’ da se zaobilazi mora. Kako je to osetljiv i tanan duh, sam pokušaj šale na njihov račun odzvanja glasno, momentalno im strada i sluh. S tim u vezi, jasno mi je zašto nekada nešto pogrešno čuju, jedva do reči dođeš, jer oni uveliko u punom mlazu verbalno te pljuju. Ipak, utera ti to strah u kosti, obrva počne dobijati tikove, jer nikada ne znaš šta može isprovocirati takve likove. Inače se hvale velikom društvenošću, vole biti popularne face, izuzetna je čast ako takvi likovi u tvom pravcu lajk bace.

Desi se tako, naiđe im poseban trenutak, doduše vrlo retko, suoče se sa sobom pa se skupe kao petoparci. Gledam ih tada, skopa me tuga neka, da je Bog i meni dao Q’rac priznajem i njega bi počeli da podilaze žmarci. Ko zna možda i ja do kraja otkrijem taj smisao kurčeviti, pa ću konačno u nekom od životnih očaja moju malu makar pleviti. Priznajem ne bih da me boli, neki mudraci propagiraju da svoje telo treba da se voli. Ja se u tim teškim situacijama obično oslanjam na patku, ona mi pomogne da prebolim muku svaku. Zato kada vidim šta kompleksi od ljudi rade, tada me zaista najviše boli pomenuta patka, ne znam ona mi je za te prilike nekako posebno slatka. Ipak gadna je to patka, bićeš zbog nje kažnjen, jer ako nije na njihovom nivou tzv. Pekinška, neće im biti jednako kao tebi ili meni slatka. Kazna mora biti oštra, jer u nekoj neobaveznoj šali potkralo se da si im slučajno prozvao štošta. To su za njih situacije veoma stresne, u tom slučaju ozbiljno počinju da besne. Ne daj Bože ako ti u tim momentima znaju makar jednu slabu tačku, jezik im se brzinom svetlosti pretvori u praćku. Bacaće otrov u svim pravcima, jer tvoja sreća od njihove nikako ne sme biti veća. Razumem, neostvarene ambicije veliko su breme, pa je to njihovo nazovi zezanje zapravo rezultat samo jedne obične, stalno prisutne treme. Samopouzdanje im je na klimavim nogama, najveće su face kada duh dopinguju alkoholom ili veoma često nekim psihoaktivnim supstancama tačnije lakim ili teškim drogama. Gledam ih tada pa sam u zbunu dal’ da se smejem ili da plačem, jedna mi noga u grob stane, dok drugom lelujam na kori od banane.

Ističem ovom prilikom, izuzetno poštujem kult jezika i slobodu govora, kada je iskreno i bez preteranog umnog tovara. Umem i ja biti na jeziku oštra i priznajem to je alatka koja će u životu dosta da me košta. Porez na dužinu pomenutog uredno plaćam, s toga i pazim u kom ću pravcu sa njim da gađam. Tuđim se bolom ne sladim, nikada se ničim izazvana ne svadim. Kad moja patka poleti i kažem doviđenja, znači da sam prihvatila  tvoje postojanje kao takvog, te da me više ništa od strane tebe ne dotiče, a još manje vređa. Zbog svojih neostvarenih snova ne kažnjavam nikoga, kitim se samo svojim perjem, najpre se na svoj račun šalim i lažnim uspesima se ne hvalim.

Ne znam, zato mi nije jasna ta potreba određenih ljudi, da se u drugima uvek traži nešto što će iz ovog ili onog ugla da se kudi. Da su možda malo više na sebi i oko sebe radili, mnogi ljudi i njihovi uspesi bi im manje smetali i manje bi se na plodove njihovog rada gadili. Biti društveni parazit je stvar slobodne volje, ali nemoj posle da bacaš hejt što je drugima od tebe bolje. Držim se one u šali pa zavali i odgovorno tvrdim da takvi Q’rac svoj vole, nego ih negde duboko u mozgu neke druge stvari samo njima znane bole.  

Hipokratu zaHebi zdravlje bolesnika, lova im je veća briga

Evo krv mi se u žilama ledi, lik mi u ogledalu svakim danom sve više bledi. Nastanilo se neko čudo u predelu štitne, vreme je da posetim lekara, kako bi se posle izbegle ne daj Bože situacije hitne. Otišla bih ja i polazim već nekoliko meseci, ali iskreno još uvek mi se ne ide na onaj svet da vidim kako su mi svih ovih godina i vekova moji tamo nastanjeni preci. Nikako ne kapiram čemu više to u Srbiji kao skakanje sa mosta, doteraš se lepo i pođeš kod lekara, jer tamo opcija za stradanje imaš dosta...i to oho-ho!!  Obavezno treba naglasiti, kod lekara za razliku od mosta nemaš vremena da se nećkaš, kad te do’vati onaj u belom mantilu, imaš sve šanse da ubrzo sediš Sv. Petru u krilu. Sticajem čudnih kosmičkih okolnosti, radim u zdravstvu, slučajno znam u kom pravcu naginju zdravstvenih radnika sklonosti. Uz dužno poštovanje poštenom svetu, nažalost sve to ide i na njihovu štetu. Kako rekoh mesecima već odlažem taj susret, jer već od same pomisli na damu sa šaltera, dođe mi da oko tog stranog tela nabacam par kilograma maltera. Da mi je da ga nekako zacementiram, da ne bih damu svojim prisustvom morala da nerviram. Koja je to guja ljuta, pogledom ti kaže sklanjaj mi se s puta. Ok, kapiram da je neka teška muka mori, ali sestro nisam ni ja kod tebe došla po savet kako da mi ručak ne zagori. Sreća pa će nekoliko stotina grama kafe uz malo čokolade i možda parfemčić doprineti razvoju naše prisnosti, ubrzo nakon biću počašćena čarima njene milosti. Kakav preobražaj u momentu nastupi, svaki je do tada frustraki iz sistema ličnog napusti. Ume ona fina biti kada hoće, uspeli smo dakle da se oslobodimo tog namrgođenog zloće. Naravno da je dama sa šaltera laka prehlada u odnosu na one koji te preuzimaju u cilju daljih telesnih pretraga. Dakle na red je došao lekar, mada i on se ponaša kao da je pekar. Pa sam eto sasvim slučajno i kod njega došla da mi da savet na ime vrućih kolača, vidite doktore juče mi je baš loše ispala Nastina lisnata pogača. Koja bre tamo Hipokratova zakletva i svečano obećanje da je sve to u službi humanosti, šatro najveća im briga zdravlje bolesnika, čuj apsolutno poštovanje ljudskog života. E moj Hipokratu, džaba oni čitaju tu tvoju zakletvu. Pitam se da nije možda zakletva isečak iz nekog malo boljeg zabavnika, jeste li vi sigurni da se ona odnosi na zdravstvenog radnika. Da se ne lažemo više, mante se zakletve i ostalih bakrača, lekarima više para, u narodu znatno manje daća. Pa šta sad... Imao je čovek jedan mali, mali, malignitet, nije valjda mislio da će zbog toga biti prioritet. Doduše na listu čekanja odmah je stavljen, prođoše od tada godina ili dve, sa iste ga sada skidaju, više nije svrsishodan, počele metastaze da ga ubijaju. Šta da vam kažem moji doktori, vaši su problemi definitivno od naših mnogo veći i gori. Mi smo pacijenti satkani od optimizma, sve nam dobro u životu, mi uopšte ne osećamo tu finansijsku strahotu. Od tolike životne idile, evo baš kažem koleginici Bože koliko dugo u nekoj zdravstvenoj ustanovi nismo bile. I sad pored svih tih spoznaja nije mi lako, ne bih ja da mi tu po štitnoj čačka svako. Računajući na to što radim u zdravstvu, pozovem ove moje da mi daju preporuku kod kog lekara mogu da ostvarim saradnju onako etički gledano laku. Kažu meni moje koleginice imaš u Kliničkom doktorku dijagnostičar broj jedan, ali takođe treba da znaš (među nama) da se u njoj krije aždaja, jer strašno je nervira ta sa svih strana dolazeća raja. Ima ona svoju privatnu praksu, mesto gde lepo može kešom da ti naplati znanje koje je godinama sticala na Medicinskom faksu. Pomislim u sebi ’bem ti državu što joj ne daš platu veću, pa da ne moram ja da joj glumim boksersku vreću. Ume žena ničim izazvana da ti se naHebe milosne majke, kada uđeš u njene službene odaje, ona je ta koja vedri, oblači, kupuje i prodaje. Naravno u Kliničkom i treba da ti proda par kilogama svoga besa, da bi posle u njene privatne odaje mogao da ideš rasterećeno i da brojiš evre sa što manje stresa. Tu će aždaja blagonaklono pogledom da te miluje, dok ljubaznim tonom izgovara dijagnozu zvuk Baha te iz pozadine smiruje. A tek što su im šalter dame fine, jer i za njen osmeh moralo je  malo evra sa računa da se skine. Ovde drame nema, dok na svoj red čekaš, ovoj dami ne smeta čak ni što se desetak minuta oko izbora kafe femkaš. Da, da, ovde si i kafu dobio, sve je podređeno nama i to nije neka velika fama. Jeste da u Kliničkom reži kao razjarena zver, tretira te blago rečeno kao da si ker. Dobro, mora žena malo da laje, jer ko će onda doći privatno i evre umesto zdravstvene knjižice da daje. Ali intervencija još da se radi treba, sledi dakle sada na Onkologiji trka i da se razumemo nije to frka. Sad opet mora da se ide kod ’državnog’ doce i to je narode frka, evo kladim se u listu čekanja, nervni sistem će opet od šaltera do ordinacije gomila njih onako perfidno da mi drka. Onda se setih, obećala sam da ću privatno kod lekara ponovo doći, trebam mu dakle živa, zato će on sad da pozove ovog na Onkologiji da me najavi, dakle biću ipak tretirana kao da sam u najmanju ruku neka na ovom svetu jako bitna kvazi diva. Blago meni!! Nadam se samo da ovaj preglede i kontrole zakazuje tokom Bela dana, a ne kao neki koji mi na cedulji dade broj mobilnog, kaže sredom radi noćnu pa da dođem tada, manja je gužva, brine valjda čovek da u čekaonici od manjka kiseonika čekajući još neka mi ćelija ne strada. Aham, pomislim kako da ne, nećeš ti meni više ni sliku videti pa makar mi pocrkale ćelije sve.  

I dok sam gromoglasno srkala onu čuvenu kafu koja košta nekoliko stotina evrića, razmišljam šta bi bilo da iste nemam? Koju bih pogrebnu agenciju mogla da kontaktiram, šta mi je od garderobe potrebno, koliko ljudi da pozovem da me u večna lovišta prati, kao i da svako ko zamnom suzu ne pusti ceremoniju može momentalno da napusti i da se svojoj kući vrati. Pa se mislim što sam nekima dala, što nekima nisam, što li sam se sa zapada vratila, što u nekim situacijama direktora nisam za glavu skratila. Zbog kakvih sam se sve gluposti nervirala, pa mi zato štitna sada lepo uvalila kosku i na oba režnja istu servirala. Hvala njojzi!!

Jeste da radim u zdravstvu, malo znam o zakletvi, malo o zakonodavstvu, ali zar je to potrebno da bi preživeo pohode u našem, samo na papiru, humanom zdravstvu.  Ne znam dal’ da brinem više ili manje, brinući tako već mesecima malo se i pogoršalo stanje. Opet kažem ima u zdravstvu i poštenog sveta, ali i oni su zbog tog poštenja postali laka meta. Kako god, borićemo se doce i ja i ovom prilikom obećavam sa što manje eura. Legalno, uz zdravstvenu knjižicu, samo u radno vreme, nikako noćne smene. Neće me u tome omesti ni šalter dama bez obzira kolike da su frustracije njene.

Jedno je sigurno, zdravlje kada imaš, lako ćeš prijatelju svaki udarac u životu da primaš. Samo kasno Marko na Kosovo stiže, kada to shvatiš, organizam belu zastavicu diže. Ko preživi pričaće, a neko te priče možda čitaće. I odoh sada da prevodim direktorov rad na engleski naravno privatno za Dž, ali ovaj put zaista nema nerviranja, kako bih blagovremeno izbegla novih koski serviranja. Ne, nikako...

Verbalno bijemo, krv pijemo..ali to je Mama, a Mama voli i kad boli

I evo mene opet i dobro ja meni na moj Blog došla. Nisam tu da pišem o poplavi, o tome ko na uštrb iste profitira, ko za životom pliva, niti o tome kako nam je sudbina opet siva. Samo ću reći Tamara nije lepo u goste nepozvan doći, s toga te molim bez daljeg zadržavanja, u neku drugu dimenziju bi mogla poći..

Zašto sam ovde.. Ovde sam da bi nekome rekla Hvala. Nekome o koga sam se ne tako davno ogrešila, a život mi je ovaj moj dala. Kažu najbolje je početi od početka. Bez bilo kakve ranije spoznaje i umeća, dobro me služiš još od samog začeća. Dok je tebe od povraćanja i muke bolela glava, meni je i tada u toj tvojoj utrobi bilo toplo, ljuljuškavo, što bi rekli moji đaci, super cool, ma strava. Ničega mi manjkalo nije, osim što je katkad tvoja dijafragma umela po glavi da me bije. Tada sam je šutirala daleko, da ti je do nosa stizala ko bi rek’o. Kakve veze ima što da spavaš nisi mogla, sve si činila da bi mi u mom komforu pomogla. Radila sam šta god hoću, sa tvojim rebrima najviše sam volela da se igram noću. S toga Hvala ti Mama što si me u stomaku nosila devet meseci. Dođe potom za tebe najsrećniji trenutak, a za mene vreme da napustim taj neverovatno udoban materični kutak. Izdržala si taj moj graciozni dolazak na svet, tričavih x sati neverovatnih bolova i patnje, a ja na to odmah počela nešto da ti serem, tačnije da ti se na uvo kulturno, a realno govoreći vrlo iritantno derem. Nakon par dana odlaziš kući, sa sobom nosiš zavežljaj mali života vredan, čijem ćeš službovanju, roditelju moj, celim svojim bićem biti predan. Najpre kreće danonoćno presvlačenje, oblačenje, hranjenje, tu i tamo za tebe tek poneki momenat zvani u pokušaju spavanje. Umela sam, što jes jes, biti dobre volje, pustim te da malo daneš, ali to samo da bi me u nastavku služila bolje. Idemo dalje, ustani, sedi, skoči tamo, skoči ovamo, rešila sam da oprobam aktivnost zvanu hodanje, za tebe je sad još veći pojam spavanje, jer od tebe se traži i očekuje konstantno energetsko davanje. Sve si izdržala, svaka ti čast Mama. Hvala ti na uloženom trudu i strpljenju, nije bilo lako udovoljiti tom malom krpelju. Stasavala sam ja tako, godinu za godinom, a onda sam počela da serem tiho, sve tiše. Naročito u vreme puberteta, sve što si govorila u najavi je moralo da se briše. Nikako nisi kapirala da je ceo svet moj, iskreno, bio mi je suvišan svaki savet tvoj. Četrnaest godina stara, pamet sva slila se u moju glavu, žena jednostavno i nikako nije bila u pravu. Umela je tada vaspitno i šamar da zavali, hormone momentalno vratiš u nivo ravnoteže, od nemilog događaja oni u višku pored mene mrtvi leže. Uuu kako si mi u tim trenucima bila mrska, morala sam nekako da te kaznim i samo sam zbog toga bila drska. Ali zato sada i za šamar ti kažem Hvala, jer si mi njime za život vrednu lekciju dala. I nije odustala Mama, nastavila je samnom bitku da bije, a vala ni ja, krpelj i dalje stoji i jednakim intezitetom krv ti pije. Trebalo je usaditi u mene neke vredonosne sisteme, trebalo je od mene napraviti čoveka, pripremiti za život, jer neće ona živeti doveka. Krpelj će jednog dana ostati bez izvora, moraće sam da se nosi sa posledicama svog delovanja i pravljenja izbora. Učila me zato da poštujem starije od sebe, da budem iskrena, da imam u životu stav. I sad mi na pamet pade mrav.... Čuveni mrav, glavni junak u pričama o dobroti i poštenju, bio je kažu toliko dobar da ni mrava nije zgazio. U mom slučaju nije baš tolika idila i mada imam prema životu čvrst stav, desi se tu i tamo da se zgazi i po neki mrav. Učila je da poštujem prijatelje, rodbinu, komšiju, da u ljudima uvek tražim bolju, a ne onu stranu lošiju. A tek predavanja o budućoj svekrvi. Svekrva, u narodu poznatija kao strašna neman, u odbranu njenu ima uvek odgovor spreman. Brani je kao belog medveda, svekrva je ona, valjda negde duboko u sebi strahuje od eventualnih interfamilijarnih nereda.

Došlo je vreme da kažem i to da je moja mama iz doba Jure, previdela žena vreme današnje u kom svi za nečim žure. Da li je to novac, izgled, bilo šta. U svom okruženju bićeš veći idol ako imaš neki prepoznatljiv statusni simbol. I nije to sporno, svako ima pravo da juri, na odsustvo vredonosnih sistema žmuri, gazi.. i preko mrtvih ako treba. Ali kako stvari funkcionišu kad se spoje ovi iz doba Jure i ovi koji žure. Pa.... nikako!!

Protkana tako tim vremenom Jure, koja pored svega molim vas poštuje i svekrvu, nikako ne mogu da se snađem sa ovima koji materijalnim, prolaznim vrednostima u zagrljaj žure. Desi se naravno, dohvatim se ja u to vrzino kolo, popusti mi čvrstina stava, kao što sam i rekla, zgazim i ja ponekog mrava. I onda nastaje ludilo mozga, kada vidim koje sve modifikovane oblike i vrste karaktera čovek može da spozna. Tada se i desila omaška, posumnjala sam u tvoj posao Mame. Pomislila sam Bravo Mama, sHebala si me na keca, nervni sistem Jure se na sve užase današnjeg vremena sa istim žarom peca. Izdala sam te mama u sekundi, sve tvoje godine truda, prozvala sam čak i tvoje vreme Jure, preko tebe sam pregazila da bih odala počast mamama ovih koji nekuda žure.

Izvini Mama.... Izvini što sam ti devet meseci u stomaku razmeštala organe, što prvih meseci zbog mene oka nisi sklopila, što sam te godinama krčkala na tihoj vatrici, postepeno, laganim koracima nerve brigama topila. Na mojim pubertetskim izlivima besa, škola, noćni izlasci i još gomile i gomile neprekidnog stresa.

  

Konačno HVALA ti Mama što si me rodila i što si me vaspitavala u duhu pravom, da živim sa ispravnim stavom, da isti ne prodam, ma koliko bio težak put kojim hodam. Bez brige Mama, svekrva je na sigurnom i nju ću da poštujem, ako i bude gusto, smisliću da u vreme njene posete iz opravdanih razloga odsustvujem.

Nemoj mi zameriti, sigurna sam i znam još ćemo verbalno da se bijemo, nama krpeljima je smisao života da Mamama krv pijemo. Kako krv nije voda, jezik tvoje svekrve, moje voljene Nane, ostao mi je u amanet, pa ti možda zato nekad i pomeram pamet.

Na priči što je većeg Uda, srazmerno je manji čovek koji nema Muda

Naravno da povijaš glavu, tele i treba da pase travu. Glumio si velikog čoveka, ali ta ti titula bila vrlo kratkog veka. Mnogo si se gurao gde ti nije mesto, zato si i morao da napustiš presto. To što sam u nekim momentima ćutala, ne znači momak da sam bila mutava. Imala sam i ja u rukavu keca, igra je to bila i zvala se sad vidiš jednog, a sad dva zeca.  Stalno si negodovao što sam na jeziku britka, al’ ti veoma prijalo što sam u telu vitka. Zato sam i morala malo nerve da ti jedem, ali posle tako sita, ostatak dana samo umiljato predem. Preventivno sam katkad s’tobom delovala strogo, jer si umeo sebi na značaju davati mnogo. Kad god si umesto bubrega probao da mi uvaljaš muda, morao si da se sretneš sa facom mrguda. Inače, nekada u kraju bio si moćna faca, svaka riba naspram njega momentalno se na kolena baca. Moš’ misliti, tog velikog čuda, svaka odlepi kada oseti čari njegovoga uda.. Meni to bilo iskreno do suza smešno, što je tvome egu padalo izuzetno teško. Priznao si da sam ti zbog toga simpa dodatno bila, jer nisam podsmeh uvijala i od tvog pogleda krila. Katkad si umeo da budeš i prava domaća seljačina, totalno sam mačko cool, tip frajera koji samo uz tonu gudre mogu da osmisle jednu eventualno dve reči mudre. To su ti oni čije poreklo u Holandskom coffee shop-u lako spoznaju, vide ga za stolom kljuca, da je Srbin odmah ga prepoznaju. Bila, videla... Kako ne mogu uvek biti u svome stavu fit, onda mora na nekoga da baca hejt, u velikom je problemu ako ego nije sit. Time si valjda nešto hteo da dokažeš, kako si moćan, jak i snažan. Gledam ga pa mu zavidim, koja je to sloboda uma, on se time još i pravi važan. Žuljalo je to uši njegove, nikako nije prijalo toj opasnoj faci, zato je povremeno hteo u drugi univerzum da me baci. Prodavao si stalno nekakve urbane mi fore, no kad dođosmo jedan na jedan, ispade da je realno stanje stvari mnogo gore. Samo što sam rekla imam utisak da od tebe neće biti ništa, gle čuda, u sekundi je otkazala moć tvog u kraju poznatog i nadasve ’legendarnog miška’. Hoće to da se desi kod vas moćnih faca, na priči što ste većeg Uda, na delu vrlo sitni, sa setom gledaju mesto gde su im nekada bila Muda. Beše to tvoj momenat sramote, a ja u sebi pomislih pihh kakve li gre’ote. Onda smo morali da ti reanimiramo ego, kako bi sve na svoje mesto leglo. Naravno taj nemili nam događaj se nikada više nije spomenuo, da ne daj Bože takav moćnik ne bi opet u pogrešnom pravcu krenuo. Onda si priznao da si običan smrtnik, dakle potekao sa planete Zemlje, mogli smo na priču da udarimo temelje deblje.  Konačno je momak shvatio. Bubrege je u izlog, umesto muda, vratio. Postao je čovek, kad nešto pričam sluša i naravno da sam onda i ja prema njemu bila duša. Onda može sve, Wiserica tada sve pušta, a sve u prilog njegovoga gušta. Sve dok mi ne prodaje maglu, imaće kraj sebe osobu veoma umiljatu i dragu. I nije to bilo da bih njemu ugodila, takva sam ja, svemu bih se lako prilagodila. Najviše nam prijalo što tajni nije bilo i što se među nama ništa nije krilo. Iskreni smo bili u svemu, svaku sam sa njim mogla da obrađujem temu. Imala sam u njemu pre svega ortaka, pa sam opušteno mogla veoma često graktati kao svraka. A umem ja takva biti... Činjenica da niko nije znao za mene i njega, bila je upravo čar svega.. Dobro lažem, znale su možda jedna ili dve drugarice, jbg ubiju nas te naše ženske kafice. Bez ikakvog pritiska, frka se nikada ni oko čega nije digla, uživali smo kad god bi za to neka prilika stigla. Sećam se, kako se samo zubara plašio, pretrne sav kao da je video na livadi strašilo. I tada sam morala sa njim ići, jer neko je morao entuzijazam mu dići. Volela sam ja te momente jako, kada sa obradom krene čika doca, ja iz pozadine dobacujem, uživala je Wiserica tada iz osvete da mu zvoca. Pomislim evo rešenja! Strah ću da mu odagnam uz pomoć mog čarobnog pevanja, odgovor sam momentalno dobila, devojko usta otvaraj samo radi zevanja. I tada mi je bio neverovatno smešan, toliki čovek, kao stena, a ispade da ga uplaši i od miša sena. I njemu sam ja prijala jako, kad je bio tužan baš, evo ga cima i kaže trebaš mi osmeh da mi daš. I dobio je ;), osmeh naravno...

Ipak, imao je samo jednu omču oko vrata, velika mu frka bila od mog brata. Onda konačno shvatim šta je onim opasnim stavom hteo, iza toga se krio, jer da je beskičmenjak priznati nije smeo. I to je cela misterija tih moćnih, opasnih faca, zbog čega se nas gomila devojaka u teške drame baca. O čemu mi pričamo ljudi. I kako nije mogao da se oslobodi te čuvene omče, nađe drugu ovo moje momče. Ja mu uredno poželim sreću, na šta mi on ljuto reče to sa tobom nema veze, ja sa tobom prekidati neću. Jel da... E pa momče moje slatko, evo da ti kažem i to vrlo kratko. Mislio si mene da imaš na stand by-u, no moram ti reći time si nas samo brže priveo kraju. Nastavio on po svome, uredno bi da se petlja po životu mome. Tražio da mu polažem račune, u veze mi se mešao, zajeb’ je njegov što se u proračunu prešao. I posle svega jako je povređen, osujećen mu plan, pa je valjda zato toliko ozlojeđen. Koprca se on i dalje, moje NE mu nije bilo dovoljno, mislio je da će iznajmljivanjem stana u susednoj zgradi na našu situaciju uticati povoljno. Sada se sa konjinom srećem svako jutro!!

Šta da ti kažem.. Nisi momak svojevremeno imao herca, zato i jesi oduvan na keca. Šta ja da ti radim što te ona sada upregla pod svoje, sabira i oduzima za oboje. I nije mi te žao, tražio si i eto Bog ti je sve na tacni dao. Nemoj mene sada da gledaš tužno, ti si kriv što nam se priča završila ružno. To što ti sa njom nedostaje smeha, problem tvoj, ja ti zbog te činjenice neću biti uteha..

I posle ove moje i nekih drugih, sličnih priča, shvatila sam jedno. Što se više pravi važan, inteligencijom nekom silnom maše, neodoljiv je toliko, svaku koju je hteo uspeo je i da 'jaše'... .celokupno spolja jedna vrlo interesantna, vredna strahopoštovanja slič'ka, kad ono ispod iste zapravo se krije jedna obična p'čka. I onda posle nemoj da pevaš 'Što ti dadoh...'

Ekskluzivno dodajem i ovo: Naravno da se posle ove i svih mojih pisanija osećam moćno, pišem brate ovde sve što hoću, kažem ti sve od srca, baš onako sočno :) :) :)

Draga sudbinu opako iritiraš, ako na nečemu očajnički insistiraš

Posvećujem njoj....

Sudbina ume vrtoglavo da se igra i svakoga je u svojoj nameri stigla. Preskočila nikoga nije, ali osim što miluje i gladi, ume ona katkad i sa nama samima da se svadi. To su ti lekcije u kojima te ista iskušava, a zapravo da napravi boljeg čoveka od tebe pokušava. Svaki put kada lekciju nisi naučila, ona te odmah vraća na početak, jer kapira u prethodnoj igri nije te dobro podučila. Koliko si na tom putu jaka, pokazatelj će ti biti tvoja odluka svaka. Evo da ti ja kažem, surovo, dakle neću tom prilikom da te lažem. Čini mi se na momente posustaneš, ishitreno se nekoj odluci predaš, a onda posle gorko na svoje plodove gledaš. Godine svoje ozbiljno si počela da brojiš, pa se valjda s’tim u vezi eventualnog promašaja bojiš. Užurbano hitaš ka Njemu, a onda nakon nekog vremena skapiraš da si napravila pogrešnu procenu apsolutno u svemu. Ponekad pomislim da kod tebe šansu ima svako, dok sam samo trepnula, evo ga već te je u dušu tak’o. Znam da samo želiš biti voljena i da ti nekoga voliš, ali neretko sama sebi založiš oganj i u istom goriš. Inače te vidim kao jaku ženu, ali ne zaboravi ja ti znam i senu. Onu koju kriješ od očiju javnosti, s toga sam sebi dala pravo da sudim na temu odluka tvojih i njihovih ispravnosti. Na momente zaista jesi odlučna i jaka, ali i tada se desi da se razgrakćeš kao svraka. Uvek imaš neko pitanje zašto? Momak previše fin, nikako nije po tvojoj meri, mrzimo ga kao da je samog djavola sin. Ako oko tebe predano obigrava, rizikuje da ti se sa nervima ozbiljno poigrava. Sram ga bilo!! Poželeo je danas dva puta da te čuje i eventualno vidi, ti ga preko pogledaš, ne preostaje mu ništa drugo nego da se zbog te iskazane namere postidi. Ni tada ne sečeš stvar u korenu, jer uporno dalje insistiraš i očekuješ od njega promenu. Naiđe trenutak budeš bolje volje, pa ti i sa njim cela priča u datom momentu zvuči bolje. Evo vas već u nekom restoranu, uz zvuke neke ljubavne pesme, gledate za svadbu hranu. Poradujemo se i mi prijatelji tvoji, odmah uzviknemo Meni pod brojem tri nama je najbolji. Ali ne lezi vraže, ubrzo nakon evo je, ima nešto krucijalno da mi kaže. Naprasno je shvatila, ne bi ti ona njega rame uz rame kroz život pratila. Mnogo je bre nervira, sve što poželi na tacni joj odmah servira. Ipak ništa bez hemije, uz njega joj osećaj kao da ne daj Bože boluje od leukemije. I tu je konačno kraj, njemu je nepovratno rekla Goodbye. Šta se posle dešava... Bude ljuta na sebe jako, pa je svaka dalja vest o njemu izbaci iz težišta lako. Što bila je s’njim sebi da oprosti ne može, pa kad ga sretne dođe joj da iskoči iz sopstvene kože. Od samog starta sve si draga moja znala, pa te evo pitam zašto si mu uopšte šansu dala? Opet taj tvoj strah od samoće, na pogrešne odluke da natera hoće!

Sa druge strane imaš momke jake, ali i to su situacije za tebe nimalo lake. Prostim rečima, tačnije, po definiciji moje pokojne babe, to su ti draga zapravo jedne obične barabe. Uzdam se inače u starije ljude, imaju oni brojne izreke mudre. Sada ti i na temu toga imam nešto kasti, s’toga nadam se da sediš, jer bi u nesvest mogla pasti. Divna ti je draga ta tvoja ’baraba’, emocija mu posve hladna, uz njega pažnje osta gladna. Dok ga očajnički pogledima moliš da te voli, on u svom fazonu, za tebe ga dupe boli. Na pozive ti ne odgovara, jer samo kad njemu prija, može na temu nečega da se razgovara.  Naravno poštuje se samo njegova potreba, na pomen tvoje odmah mu se prevrće utroba. Njegove se gadosti iz meseca u mesec množe, a onda vidim tebe  i kapiram da su to upravo stvari koje te bezuslovno na njega lože. Momak ti kaže ’kad stešeš tu guzicu....’, na šta se ti sva ozariš u licu. Oprosti mi sad što ostanem u čudu, ne znam kako da prepakujem tu tvoju glavu ludu. Znači jednog dana u trudnoći nema ti pomoći! Kako ćeš mu dete podariti, jer verujem da te tako ugojenu tek neće variti. Jel to znači da se njegova ljubav u kilogramima meri, čitaj: BEŽI OD TE ZVERI!! Imaš ih ti još u svojoj kolekciji, pa ću i s’tim u vezi da te podvrgnem mojoj misaonoj inspekciji. Šta da ti radim, sve dok si takva, ja ću sa tobom i tvojim odlukama da se svadim. U međuvremenu, našla si novog Njega i naravno da i sada na trepkama da se dubi treba. Te hoće, te neće da te vidi i s’tim u vezi ovaj se makar te ’hoće kaki-neće kaki opcije’ ne stidi. Zvao bi te na kolače, ali sad mu se nešto pantalone nikako ne oblače. Desi mu se katkad nešto u glavi, odluči čovek, da se ničim izazvan sam od sebe javi. Na porukama jako slatkorečiv, priča bajke, reko’ bi čovek familija mu već nestrpljiva u iščekivanju snajke. Odete potom da pogledate neki film, sedite cela tri sata, a on te tom prilikom ni za ruku ne hvata. Na vikend te zove al’ se nešto femka, valjda se dvoumi dal’ sa tobom ili kod kuće uz TV da opušteno dremka. I ne odustaješ ti, jer kako rekoh kod tebe jednaku šansu imaju svi. Nezgodno je samo, ume srce da se zaljubi tu i tamo. Srce neće uvek mozak da sluša, pa ti zbog te sudbine klete samodestruktivne misli po glavi lete.  Pošto lekciju prethodnu naučila nisi, sa ovim novim vraćena na start liniju ti si.

Nije lako sam biti, ali se isto tako iza te činjenice ne sme kriti. Slažem se i da živimo u društvu predrasuda, ako udata nisi, na lomači se odmah visi. Pitaju se šta je to sa tobom, šta ti to fali, kada te tvoji još uvek nisu nekom muškom rodu uz blagoslov dali. Ni na poslu spašen biti nećeš, tu se tek sa surovom istinom srećeš. U mozak će svi da te Hebu, jer kod kuće nemaš bebu. Smatra se da generalno život nemaš, pa kad dobiješ prekovremeno, ti sav srećan radiš i sve vreme naglas od radosti pevaš.

Želim ti od srca da ga nađeš. Njega koji će bezuslovno da te voli i koji će za vašu ljubav od početka pa do kraja sa istim žarom da se bori. Postoji on negde i čeka samo na tebe, a do tada ne dozvoli da te neko drugi u mozak Hebe. Pre svega sama sebe oslobodi bespotrebnog pritiska. Ključ je u jasno definisanom stavu, jer samo tada možeš doneti odluku pravu. Znaj i to sudbinu opako iritiraš, ako na nečemu očajnički insistiraš.

Kako ćeš ovu pisaniju da shvatiš, evo da ti kažem ’I mene dupe boli, pisala ti ovo Wiserica zato što te voli!!!’

Slobodno može da se dere, komšija konačno neometano sere

Volim ove naše prisne odnose, informacije se kao munje prenose. Ni država nema taj nivo, kao što je komšijski Informbiro. Sve ti u životu džaba, ako te sa petog sprata nije snimila i meru uzela komšinica u narodu poznatija kao ’snajper baba’. Ako se desi da zaboraviš nešto, nemoj da brineš, ona će te podsetiti vešto. Vrlo decidno, sve u detalj, jer analizira tvog života svaki pedalj. Inače je vrlo neobaveštena, nije odavde, a slučajno se desi da i tvoj matični broj znade. Na pitanje kako sam, odmah pozovem komšinicu da proverim dal’ dobro sam. Omiljen mi kadar, sakrila je glavu, a noge joj uredno stoje na mom pragu, dakle prodaje mi maglu. Ako mi neko u goste dođe, na putu do mene, moraće komšijski skener da prođe. Pitaju se odmah ’Ko je sada ovaj?’. Mere se preduzimaju, pozicije za prismotru se momentalno zauzimaju. Operacija se zove ’sve o njemu doznaj’. Vole ljudi što i šta da znaju, pa ih jako žesti ako neki od nas nisu radi blagovremenu informaciju da im daju. Komšijama generalno samo jedna briga, da im slučajno ne promakne kada sam to sinoć kući stigla. Pita tako mene komšija moj mladi kako si, šta se u životu radi. Taman da mu kažem, kad evo njega sve moje prošljonedeljne aktivnosti navodi i pritom ću veli hronološki da ih slažem. Sinoć si tada i tada u društvu došla, ’slučajno’ te videh kroz špijunku kada si s’njim/s’njom prošla. Nije bio rad da gleda, al’ eto na putu ka toaletu, čuo u hodniku nekakav žamor, morao je da pogleda, jer u protivnom bi kasnije imao ozbiljan duševni napor. Oka ne bi sklopio celu noć, ko li joj je to u ovo doba mogao doć’. Pa me dalje pita, primetio čovek da se i radnim danima do kasno skita. Neko veče je opet ’slučajno’ stajao kraj prozora, kad eto mene i njemu novog zanimljivog prizora. Došla si kaže tim i tim kolima, video bih i broj tablice, nego loše sijalice u ovim uličnim lampionima. Pomislih u sebi, sram te bilo gradonačelniče, popravi to osvetljenje, nisam uspela komšiji da ugodim, jer mračni su putevi kojima ja hodim. A onda poskoči, preventivno da mi doskoči. Naravno nije mu bila da gleda namera, pa realno nema razloga da mu se nešto zamera. Naprotiv prijaju mu jako sve te moje aktivnosti, eto i njemu u životu neke zanimljivosti. Ok... No sada je došao red na mene, da i ja zapodenem za razgovor teme. Rekoh komšija moj mladi, sada ću ja da ti kažem kako se to radi. Sledeći put kada te stisne fiziološka nužda, sve i da neko u hodniku vrišti, ti se drži pravca svog ka toaletu i tamo opušteno piški. Možeš i zube da pereš, evo daću ti novine radi bolje inspiracije dok, da izvinete, sereš. Što se tiče prozora, obećavam, kada se budeš ženio od mene ćeš dobiti najmanje tri televizora. Plaćaću mu i kablovsku ako treba, samo da prestane sa prozora da me vreba. Ako te eventualno još neka pitanja muče, razmišljam dal’ da ti dam ključ pa da mi pregledaš i poštansko sanduče.

Elem, da se vratim sada onom noju, što uredno krije glavu svoju. Svaki put me nasmeje slatko, trudi se žena, al’ loša joj ta špijun tehnika njena. Stane tako nepomično, misli sakrila se cela, a što joj se vidi donja polovina tela, nema veze... Vidim šta se smera, pa rekoh hajd’ samo nek se šega tera. Pustim je nekih par minuta, a onda glasno izustim komšinice vi to negde pošli bez kaputa. Spetlja se tada sva, napolje kao neće, eto izašla je u hodnik da zalije cveće. Od tog silnog cveća i njegovog zalivanja, uskoro ćemo svi u tom istom hodniku imati besplatne časove plivanja. Međutim od svih, muka joj najveća, volela bi znati da li me u ljubavi prati sreća. Tu imamo problem jedan, kakva sam to ljuta zmija, nikako svih ovih godina da mi dolija. Previdela da ja znam za taj njen jadac, pa nikako da se upecam na bačeni mamac. Njemu kažem izađi iz lifta dva sprata niže, na prstima hodaj tiho, jer u protivnom snajper baba na noge lagane se odmah diže. Priznajem sada javno baš sam grozna, opet nije uspela ništa o njemu da dozna. Iskreno nije meni zbog mene, ja to zbog kostobolje njene. Žao mi bre, cveće je danas pet puta zalila, nek odmori žena malo, taman se u krevet zavalila. Proradi mi odmah i osećaj tuge, nekada im noći bile jako duge. Bilo je to vreme bez video nadzora, jedini info tada dobijali preko već pomenutog prozora. Ovi sa pogledom na igralište bejahu u ozbiljnom škripcu, glavne događaje znali samo oni sa pogledom na glavnu ulicu. U nedostatku informacija sa teškom mukom se borili, da pitaju ne smeju, a da mogu i na dupe bi progovorili. Koja je samo bila histerija, danima im frajer sa bocom vina u kasne sate bio misterija. Zasedale po hitnom sazivu na klupi preko dana, al’ džaba kad god me vide na opšte zaprepašćenje ja idem sama. Beše mi ih žao pa im prolazu rekoh, dug je dan što ne prilegnete malo, izdržati nećete moći, osumnjičeni se ovuda šeta samo po noći. Ja jesam cura fina i kapiram da na mene tipujete zbog vina. Evo odmah da vam kažem, bespotreban vam taj oko njega gužvanjac, moj dragi kad dolazi nosi samo i isključivo šampanjac. Ne znam samo kako sa petog sprata videste i to još u ponoć, a ne vidite dugme u liftu da pritisnete, jerbo me tada uredno zovete u pomoć. Ni danas ne znaju ko je bio taj momak, pa im je u ustima jednako ukus gorak. Umem i ja zlica biti kada mi je dosadno, u prolazu ga samo spomenem, evo ih opet na gomili proglašava se stanje opsadno. Kako li im je to promaklo, da se nijednoj oko o njega nije spotaklo. Srećom sada imaju nadzor, više niko neopažano neće proći....  svi su prilazi pokriveni, konačno i tokom noći!!

Veseli mene ta komšijska igra, nisam ni do lifta stigla, evo ih gledaju, brinu ljudi dal’ sam se za posao na vreme iz kreveta digla. Lakše mi je, znam da je njihovu analizu prošao, svako ko mi je u kuću došao. Bolje smo čuvani od predsednika Vlade, niko nema prismotru i obezbeđenje bolje od moje zgrade. Posebna napomena za Noja, nikada neće biti zadovoljena znatiželja tvoja. Koliko god da se trudi i po zgradi ordinira, njega nikada spoznati neće, mada znam da je to užasno deprimira.  Komšija mladi, na vreme je usmeren, sada zna šta treba da radi. Jasno je njemu da se i dalje skita, ali bitno je da nikoga ništa ne pita..Vidim ga uredno kupuje novine, što znači ako se neko u hodniku dere, boli ga uvo, konačno je našao inspiraciju drugu dok, da izvinete opet, sere. I jako smo srećni zbog njega!!

Apropo svega imam jedan predlog totalno cool i baš onako fin. Čim neko baci pogled kroz špijunku, na vratima spolja da zasvetli ’☺ seen’. Ali na tom izumu insistirati neću, to bi moglo ozbiljno da ugrozi komšijsku jedinu radost i sreću. 

Roditelji.. nekad davitelji, nekad životom upravitelji

Ovaj naš srpski mentalitet, krije u sebi izvestan raritet. Nekima od nas još dok si u stomaku, roditelji isceniraju svaku životnu etapu. U glavu će ti odmah usaditi osećaj krivice, ako samo pomisliš da nekada negde promeniš te njihove skice. Od malih nogu naprave ti od života projekat, sazidaće od tebe jedan, na sve udare, otporan objekat. Gajeni smo tako da u životu bez njih ništa nije lako. Intezitet njihovoga učešča nikako ne opada, jer u protivnom od brige zdravlje rapidno im propada. Na to se pozivaju od momenta rođenja, pa kroz ceo proces starenja. Ako samo probaš da iskorak napraviš, jednako je kao da si na lomaču rešio da ih staviš. Naučiće te da sve najbolje znaju, pa će s’tim u vezi neumitno savete i kad pozvani nisu da ti daju. Sa idejama stalno te forsiraju, hipofizu tada vidno iritiraju. To može da izazove dosta unutrašnjeg besa, usled čega ode referentna vrednost prolaktina, u narodu poznatog kao hormon stresa. Rešila je tako npr. jedna naša mama, ćerka kad poraste mora biti dama. Poslala je s’toga na časove klavira, kako li će samo graciozna biti kada Betovena zasvira. I svirala je devojčica mala, projekat je to i mama je za njega velike pare dala. Nakon nekog vremena videsmo i šta je izniklo iz tog maminog davno zasađenog idejnog semena. Sedimo ja i čuvena mama, a pored nje projekat koji se zove ’dama’. Ideja se u maminoj glavi rodila, na klaviru svirka svima bi nam godila. Da svira dama nije bila rada, reče mami gde baš sada. Da je mogla odsekla bi sebi najmanje dva prsta, bežala je od klavira kao što i sam đavo beži od krsta. Kad najednom skoči mama ljuto, ’udaraj’ po tom klaviru reče, svojevremeno si me koštala skupo. Devojčica mala, sad odrasla žena, maminu naredbu da odbije nije smela. Udata je sada dama za finog čoveka, biće da se ipak isplatila investicija neka. U kolekciji imam ja još jednu mamu, ako sinko odbije da posluša, od života mu momentalno pravi dramu. Ulagala je u njega zdušno i zato celoga života mora biti njeno dete poslušno. Da ulaže je kaže morala, sad kad bi ga rasporila ispalo bi iz njega milion dolara. Za moj um to beše stanje šoka, pomislih u sebi e moj ’sinko’ sudbina je tvoja gorka. Takvi te roditelji valjda rađaju na kredit, eto sve su ti dali, red je da im se u nekom momentu na tome i zahvali. Kod takvih je računica prosta, u nekoj određenoj godini će reći e sad je dosta. Vreme je došlo, doba našeg davanja je prošlo. Ulagali smo u tebe toliko, sad ću taksativno da ti navedem kada, gde i koliko. Zbog tebe smo se u kreditima davili, hipoteke na kuće stavili. Pa gde su neprespavane noći, mislili smo izdržati nećemo moći. Godinama odmora nismo imali, jer smo se samo oko tebe cimali. Željni su kažu slobode, sada bi im prijale razne zgode. Pošto su te dobro udali...oženili, zašto malo svojih doprinosa sa njima sada ne bi podelili. Takve kapiram da su u fazonu vreme je da sav uloženi napor vratiš, ako zatreba sada ćeš ti hipoteku na kuću morati da staviš. Vratiti im moraš tolike godine jada, u protivnom ćeš emotivno da stradaš. Njima je glavno oružje emotivna ucena, rodio te, gajio da bi se ti sad tek tako udaljio. Ja sam ipak za onu, od takvih nek ti je adresa što dalja, ispada da si im sve vreme bio isto što i na preponi urasla malja. Pošalji im mesečno jedan ček, jer tome su stremili i to će im produžiti životni vek. Na temu njihovih neostvarenih ambicija, daće ti psiholog za život par ključnih kombinacija. Kako da sutra tvoje dete ne bude ’dama’, naprotiv pomozi joj da to otkrije sama.

Imamo mi i one roditelje previše brižne, od kojih se takođe kosa iz temena diže. Njihova deca nisu projekat skupi, naprotiv takvi ti ceo život lepe da si za njih i sa pedeset godina dete. Juriće za tobom svuda, jer za njih ne postoji zanimacija druga. Ako se na prvi telefonski poziv ne javiš, gotovo je, umireš, u sekundi osmisle scenario da se prestraviš. Jasno mi je skroz... U osnovi su močvarni tipovi i s’godinama postaju sve veći freak-ovi. Dovoljno je da napolju malo jači vetar duva, panično se kafa kuva, nokti se grizu, kapira Hitnoj si blizu. Oni će se svega odreći, imaju samo jedan cilj, kako da što više doprinesu tvojoj ličnoj sreći. I kad para nema za tebe će da stvori, jer smisao njegovog postojanja je da celoga života tvojim željama dvori. Takvima je mahom samo jedna zvezda vodilja, da može ova Srpska majka ceo život bi te dojila. I to može biti jako naporno, jer guraju se u sve i svja uporno. Desi se tada da iskrsnu varnice pa se međ’ sobom zamere, naravno ništa tragično, ipak shvatiš da meša se iz najbolje namere. Onda se sve oprosti, do neke nove ’pitanje života’ gluposti.

Za razliku od nas, na zapadu vlada jedan takoreći sklad. Toplo porodično gnezdo napuštaš kao vrlo mlad. Na zapadu svak’ na svoju stranu, obično se samo za praznike sastanu. Oni su u fazonu svako brine brige svoje, kakve veze ima što si dete moje. Na put su te izveli, s’toga im je sasvim dovoljno što su te prošle godine za praznike videli. U Srbiji skroz suprotno, roditelju praviš ožiljak direkt na srcu, ako kojim slučajem pokušaš da presečeš virtuelnu pupčanu vrpcu. Svi se svima u sve mešamo, svadjamo se, ljubimo, dešava se zato i da granice razuma gubimo. 

Mene moja mama nije terala da sviram klavir, dakle nisam ’dama’, ali sam zato sve svoje odluke u životu donela sama. Umeju moji katkad zamarati, pomislim oslobodite me nepotrebne priče, umorna sam, jedva mali prst na nozi mičem. Učini mi se tako, lakše bih Mont Everest osvojila, nego li se od njihove senke odvojila. Onda me naravno sete, za nas ti ćeš uvek biti dete... I  volim ja ovo naše stanje porodično, iako svi jedni drugima sedimo na glavi nepomično. Ne bi ja to mogla kao zapadnjaci, da živimo rod rođeni, a zapravo najobičniji stranci!!!

Uz zvuke svirača hoću za promenu da gledam muškog Go-Go igrača

Što volim u Srbiji dvostruke aršine, pa se tako i oko stripera podiže mnogo prašine. Pitam se sada, šta je onda Go-Go igračica? Aham, da, znam... Na odseku za valcer najtalentovanija plesačica. Svi se nešto uvijaju, samo se kao u čitalačkim udruženjima pronalaze i zaista uživaju. Volim te za javnost definisane forme, a unutar žita spušta se ispod svake kulturne norme. Kako se samo montiraju životi. Volim ići u galerije, diviti se tamo nekoj slici i njenoj misterioznoj lepoti. Pa se onda javna debata na temu pravi, ali da se pre svega sam odlazak u galeriju u prvi plan stavi. Gle potom čuda velikoga, šta se ćaše i ko to uđe u galerije naše. Tek poneko... I kako su nam onda puste te iste galerije? Biće da su posetioci, ubrzo nakon, oboleli od malarije. To su ljudi kojima gore navedeni striper smeta, ne visi u galeriji pa je zato valjda laka meta. Dalje.. Izvin’te molim vas, sluša se samo muzika ozbiljna, kad ono međutim... Generacije i generacije mladih svakodnevno tone, ubžurbanim koracima hitaju na splav da se nekoj novoj Grandovoj ikoni poklone. Tešim se, što se makar od Grandovih nam parada, sa osmehom na licu strada. Srećni bre ljudi, dovoljno im samo da vide pevaljkine grudi. Oprostite mi što taj isti splav vidim kao javnu kuću, gledajući aktere njene od muke puć’u.Vrištim u sebi i duša me boli kad vidim ko su današnjoj deci idoli. Dalje... Tu je i horda urbanih likova, koji su odgovorni za pojavu nekih mi misaonih tikova. Kad mi počnu sa slengom, kao da pričam u Kineskom centru sa Fu Čengom. Probaj opštiti normalno, urbanluk odmah dobija na snazi, jer ruralni momenat mora u korenu da se gazi. Na kraju konverzacije zavlada potpuni muk, veliki urbanista, a još nije obrao iz dupeta mu odavno svenuli praziluk. Prevideo čovek da mu je sezona prošla, još kad mu je porodica s’početka sedamdesetih, sa sela u veliku prestonicu došla. I takvima je striper meta, jer njihovim ’alternativnim’ shvatanjima umnogome takođe ozbiljno smeta. I dobro ta public varijanta mi je jasna, ali ova virtuelna mi zato totalno strašna. Srećom njihovom, na društvenoj mreži lek za sve nedostatke leži. Tu ciljano kreiraš lik i delo, svoje pravo ja sahranio si uz sve počasti i sebe dostojno opelo. Za početak jako je bitno kakva ti je profil slika, jerbo lepotom svojom treba da oduševiš tamo nekog „nepoznatog“ lika. Gleda se i lista prijatelja, zašto? Pa znate kako, slika rumenog i od zdravlja zadriglog rođaka sa sela nikako da iskoči negde ne bi smela. Naglasio si da ti je poreklo gradsko, prednost odmah imaš ako je tom prilikom Beogradsko ili pak Novosadsko. Ako si u nekom periodu van zemlje studirao i posle deset godina, na profilu vidim da te njihov gradonačelnik još sa spiska počasnih gradjana nije izgurao. Kako je tebi dobro, živiš u Americi, a svako malo vidim te na Bajlonijevoj pijaci. Ima se, može se... Ko to kaže da ne postoji Neidentifikovani Leteći Objekat. Pa ta njegova preletanja, Amerika-pijaca, kapiram da je u pitanju neki Nasin strogo poverljivi projekat. U opise ’razno’ pročitane knjige dodajemo, jer tu mudre misli na kilograme prodajemo. Onda pod utiskom knjige, na wall-u njihov status pritisak mi momentalno digne. Pročitao si dvesta knjiga kažeš i u startu znam da lažeš. Glagol radnje i rečcu NE nisi odvojio, kako makar to, posle tolikog čitanja, nisi usvojio. Formalno težiš ka što višem nivou, što se meri brojem kulturnih događaja na koja te svakodnevno zovu. Naravno ni na jedno otići nećeš, ali je bitno da to uredno u svoje opise ’mećeš’. Strogo se paziti mora i šta se šeruje, sve što nije visokoumno kao Rapidom komarci se rasteruje.

Da vidimo sada pravo stanje stvari......koja bi realno sliku o tebi mogla ozbiljno da kvari.

Kada svet oko tebe utihne, tada se tvoje iskonsko ja kao feniks iz pepela uzdigne. Čim nestanu javnosti oči, ništa te više ne koči. Uz hitove Mite Kite (Mile Kitić) možeš slobodan biti, lagano se opuštati, a da se ne moraš kriti. Ipak krišom ćeš otići u neku od kafana, gde ćeš dozvoliti da ti poslednji hit Harisa Džinovića srce slama. Naravno na putu do kafane uočio si galeriju novu, sutra ćeš na netu ti biti glavni i hvataćeš na foru, Ovaj put idite bez mene, kažeš, nisam čitao dva dana, već osećam kako mi mozak vene. Ulaziš u kafanu, kad eto ga i ovaj iz Amerike. Ma nek čeka Amerika cela, morao je časkom doleteti, jer nostalgija ubija za onim jednim metrom njegovoga sela. Kad kafana kaže kraj, odlaziš u neki klub, ulaziš u isti i zauzimaš poziciju uz neki stub. Tu je još jedino ostalo mesta za stajanje.. Potom uzimaš piće i počinješ veselo da skačeš. Snimaš muškarce, oni Go-Go igračicu i od muke dođe ti da zaplačeš. Ti gledaš u njega, on u nju i tu završavate priču svu. To je danas tako i to zna svako. Svi ti koji se iza maske kriju, glavni su i sa njima se sve bitku biju. Udate žene valjda ne bi smele, a sve bi muškarce i dalje jednako htele. Mahom ih i imaju. Priču o poštenju mi na netu pritom svakodnevno serviraju i tada me opako nerviraju. Ovi što se poznavanjem književnih dela na netu diče, u kafani najčešće prvi do poveljake od početka pa do kraja pesmu peva da ne kažem viče. Ovi urbani što obilaze samo centre sa kulturnim dešavanjima, mozak mi na netu delju, potekao od poštenog seljaka, a sad ga gledam i vidim genetski modifikovanog selju. To provereno znam, jer se nekim čudom dogodi da i njega pesma pogodi ’Kuće male krečeno u belo, takvo mi je nekad bilo selo’. Dakle vi fini, pametni i mudri što je problem, ako sam za 8. mart i stripera zauzela niski start. Recimo to ovako, hoću uz zvuke svirača da za promenu gledam muškog Go-Go igrača. Verujte to ne znači da knjige ne čitam, ali eto dokona sam nešto večeras pa sam poželela vas da pitam. 

Biti nov međ’ blogerima, kao i zalutali opanak međ’ rokerima

Kapiram da je blog riznica razmišljanja mog. U prevodu moj lični dnevnik na netu, sada dostupan svuda u svetu. Bila sam suviše lenja da u to uplovim ranije, ali here I am now! Naravno tome je kriva, jedna meni posebno draga devojka, od milja poznata kao Iva!! Hvala njojzi na tome. Ovim sam blogom znatno olakšala teskobu u mozgu svome. Priznajem nije mi bitna statistika, samo pisanijom hoću da se oslobodim, u sebi nagomilanog, kreativnog pritiska. Ako se u uspešnu blogerku razvijem, verujte dobro ću to da zalijem... jednog dana gospodnjeg. 

I tako počela je idila! Ideja sa blogom sada mi je baš onako u srcu posebno mila. Sednem, u jednom dahu pišem, još ako nekoga nasmejem, s’ponosom koračam, da vidite kako samo zanosno kukovima tada levo, desno njišem. Posebno danas, kada vidim mahom namrgodjena lica, koja kriju nekakav bes.. Srednje ime svima nam je zajedničko i zove se sasvim jednostavo Stres. Ističem odmah, sada, moto koji  će mojim blogom za vjek i vjekov da vlada. Moja rima ne mora da se dopadne svima!! Ako neko i smatra da je loše štivo, pretrpljeni ’dodatni stres’ odmah nek ublaži uz recimo jedno dobro rashlađeno pivo. Ali zbog ’tzv. pravila’ koja u svetu blogera važe, Wiserica sada želi nešto da vam kaže. Biti nov međ’ blogerima, to vam je kao da ste zalutali opanak međ’ rokerima. Gde god pokucaš neko te na listu čekanja stavi, pa mi se slika neke sekte u glavi odmah javi. Od ranije pratim svet blogovanja i videh mnogih ratova vojevanja. Pitam se nekad koja je suština svega, blog valjda lični pečat da bude treba. To da li si talenat za pisanje ili nisi, jednim postom svoje mesto u svetu blogovanja zaslužio ti si. Čitalac je taj koji treba da proceni i svojom slobodnom voljom isti oceni. Onog trenutka kada sam napisala i objavila prvi post, smatram da sam sebi napravila temelj za jedan novi virtuelni most. Most koji me može odvesti u neki lagodniji svet, gde niko ne obara moga mišljenja let. Najvažnije, most na kome je svaki čitalac dobrodošao gost. S’toga mi nije sporno pitanje slučajnih čitalaca, koliko me zateknu pitanja i podpitanja već oformljenih blogera, sada nam velikih mislilaca. Ponekad pomislim da sam postala novi član državne bezbendosti, gde se svakom detalju daje značaj od prevelike vrednosti. Ok, kapiram nova sam i neki info moram da vam dam. Zašto?? Na blogu imate postove i profil moj, to vam je dovoljno da mi poželite dobrodošlicu u taj Blog City svoj. Sećam se na nekim forumima bila je slična fora, da bi negde na nekom mestu nešto rekao, pre toga da se postavi petsto komentara mora. Sujete ima i među vama blogeri moji, pa sudite prema sopstvenoj volji. Mada sam nova, znam da bloger frku izazvati može i od reklama lova. Npr. baner Coca-Cole na blogu koji se bavi hranom zdravom, eto gomile ljutih blogera sa vrlo jasnim stavom.  Opet ta neka pravila nalažu šta blogerovi baneri treba da nam kažu. Nisi valjda lud, da sumnjaš u blogerski sud. Oprostite mi što sam se u startu ovako nova, izdigla izvan okvira blogerskoga rova. Hoću reći, šta koga briga šta sam ja postavila na svom blogu, odnosno u njegovom izlogu. Na mom blogu neretko hejtujem muški rod, ali ako mi neko ponudi da reklamiram njihov donji veš, vala ću da postavim od tih istih gaća i bar kod. Jel to znači da ću biti omražena od bloger suda, bacam hejt na muško, a usudih se da zaradim preko njegovog mu uda? Neretko se na blogovima bavi pitanjem slobode govora, poštovanjem različitosti, kvaliteta života... Vlast je uzrok svih svakodnevnih nam strahota.  I onda me posebno žesti, što je i u svetu blogera vrlo slično stanje svesti. Osećam postojanje neke nevidljive vlasti i zbog ovoga mi posta glava može lako pasti. Samo zato što sam nova, najpre, vrlo perfidno, mora da se uzme mera svakog mi otkucanog slova.  Priznajem vam sada javno ideja o blogu je istrajala, mada kad sam videla neke grupe i stavove blogera na momente sam se i pokajala. Što uplovih u taj svet, pa pomislih Ivo sada bih ti slatko opsovala sve živo. Ali neću!!! Jednog dana delićemo sreću, ako ikada lovu zaradim od muškog uda, vodim te na piće, klopu, samo reci kuda.

Blogeri stari nemojte mnogo energije na analize i istrage trošiti, delujete zastrašujuće pa nove mlade blogerske snage dovodite u stanje zapanjujuće. Svakako hvala blogerima kulinarima, blogovi su vam sjajni, recepti bajni. Samo vas molim da mislite na nas neuke i da nas ne jedite, prstohvate i rukohvate na jezik sudova prevedite. Hvala slobodnim blogerkama i njihovim ljubavnim aferama, veoma prijaju mojim moždanim hemisferama. Hvala blogerima koji se bave kulturom, istorijom, putovanjima, preko ste potrebni mladima i njihovim kriznim duhovnim stanjima. 

Jača polovina je kostima ograničena isprazna šupljina

Nikada razumeti neću i ta ideja mi ozbiljno utiče na sreću. Napraviše komeNdiju slatku, uz osmehe vele „šta je to što žene žele“. Ako želiš znati šta je to što muškarac hoće, samo na čelu napiši „ovo ovde je zabranjeno voće“. S’ponosom iznose kriterijum svaki, dok u mraku postaju prodane duše, stavovi se tada kao kule od karata ruše. Istrajno se bore, da ženu pored sebe, duhom i telom pokore. Muškost svoju najčešće brane napadom, kao što se istok bori sa zapadom. Busaju se u grudi kao jača polovina, a zapravo su samo jedna isprazna  kostima ograničena šupljina. Odajem počast onom koji dostigne nivo amebe, taj je ozbiljno prevazišao sebe. Nema te starosne granice, kod koje će stati i reći vreme je da pišem nove, ispunjenije života stranice. Kod njih je to jedna nepresušna „Knjiga o džungli“ i u njoj njeni sinovi bludni. Poželim li u srcu Njegovom da gnezdo svijem, ozbiljnu bitku sa psihom pomenutog moraću da bijem. Nikako ne sme da im se spomene veza! Čini mi se lakše bi podneo da sam mu u dupe pogurala malog morskog ježa. Zatreperi sav i više nije moćan, jak i snažan kao lav. Odmah se seti neke uspomene ružne ili od ortaka mu sudbine tužne. Taj je podlegao svojim slabostima, oženio se jadan i sad mu je svaki aspekt u zodijaku gadan. By the way, sa ortacima nikako ne pokušavaj da se nadmećeš, to će ozbiljno da ti spočitaju i Ortački Oče Naš  očitaju. Ima trenutaka kada su posebno slatki, nažalost momenti vrlo retki i veoma kratki.. Znate ono kad instistiraju na tome da pored sebe imaju jaku ženu. Međutim, pored takve vrlo brzo ćelije odumiru, jer ko može izdržati tu energiju njenu. Pritisak im kažu bude jak, osete se bolesno kao da im se u mozgu ne daj Bože nastanio rak... Agonija strašna počinje, naporna si draga kao boginje i to one ovčije. Hitno moramo povući ručnu, jer ćemo u protivnom imati raspravu žučnu. Iz navedenog sledi, sa kočnice oprezno ubaci u prvu brzinu, ako ne želiš da mu emocije za tobom u momentu ne uginu. Kada kažem emocije, to najčešće bude samo jedna i to objektivno gledano posve bedna. Sa osmehom moraš pratiti sve njihove promene raspoloženja i igrati se nad njihovim životima radosnoga bdenja. Moraš ga bodriti, kroz krizne ga situacije voditi. Razumeti sve njegove brige, a potajno skrivaš obrve koje se od šoka digle. Koja Afrika i tamo neka gladna i bolesna deca. Jad je kad proradi uspomena na malog, čupavog, davno mu uginulog zeca. Uff i sad se potresoh... Tu je i priprema za posebno stanje uma,  kad na dnevni red dođe poglavlje „bivše“. Priča zlata vredna,  s’tim da je svaka sledeća prethodne kopija bedna. I eto baš si ti sada naišla tako dobra i poštena, čim iz srca izbijem ovu pre tebe, ti ćeš odmah biti smeštena. Do tada čuvam te u peti i nemoj mi zameriti što ću katkad zbog neprežaljene ljubavi na tebi malo, sasvim malo da se svetim. Sujeta mi osta gladna, pa mi nemoj zameriti ako mi iz usta izleti neka reč totalno gadna. Zapamti, opet, ti si devojka ok, dobra, poštena, nije dakle zbog tebe, ja sve to radim isključivo i samo zbog sebe. Onda ti to postane malo mučno, sedneš, razmisliš i kažeš sebi odlučno sada je kraj. I tako dođe taj jedan sasvim običan dan, ustaneš ujutru i u glavi napraviš novi plan. Okrećeš se i odlaziš, ali nikako iz mesta ne polaziš. Zašto... Eto njega, za ruku te vuče, sva ona pitanja, bivša, zec, veza...više ga ne muče. Izvini ti kaže, ali ipak ne bi da te laže, jer on je oličenje poštene duše pred kojom se sve teorije psihologije u sekundi u ponor obruše. Bio bi on sigurno bolji i svima bi bilo po volji, da si se više trudila, sve njegove traume bi vremenom ubila. Trebalo je da budeš uz njega, da ga opraviš i na noge postaviš. On je eto vezu hteo, ali da ti spomene nije smeo. I nakon svega ljut je jako, jer mu sa tobom nikako nije bilo lako. Srce svoje ti je otvorio i o bivšoj sve ti je govorio. Umesto tada da ga maziš i paziš, ti si se borila za sebe i tada si počela ozbiljno po mozgu da mu gaziš. I naravno da ti neće reći kraj, jer je navikao da sve dobije čim kaže daj mi, daj...

Muškarci su dakle jedno vrzino kolo, ali ko vas ne bi vol’o. Nadam se samo da ću kao jedinka sa stavom preživeti i potomke svoje doživeti. Muškarcu moj nemoj me mrzeti što volim i sebe, a ne samo tebe... Ako ništa drugo, makar zbog reprodukcije moramo da se zabavljamo ludo. Znam to, jer i ja sam dete jednog muškarca, od kog ne bi bilo ništa da mu u leđa povremeno nije bilo maminog udarca. Među nama to je udarac zvani vetar u leđa, ne smem glasno povikati, ta činjenica iz nekog razloga veoma ih vređa!!  

Volimo vaše bebe, samo molim da njihove kake zadržite za sebe

Šta prvo uradim kada na posao dođem? Naravno palim komp i na facebook (FB) pođem. Državna firmo blago meni (juhuuuu), za moje postojanje na FB-u mogu da se zahvalim samo jednoj ženi. Koleginica moja za saradnju izuzetno laka, za uvođenje u posao poželela bi te firma svaka. Nakon prve kafe usledi kratak pregled stanja, eventualna proslava sticanja nekih novih zvanja. Jer ako dobijanje diplome na FB okačio nisi, džaba prijatelju studirao ti si. Naravno tu je nezaobilazni check-in, bez toga ne računa se izlazak njin. Tu su naravno i statusi razni, zbog kojih bi mi katkad prijao nežan šteker i to onaj trofazni. Da mi malo prodrma misli, jer me njihovi problemi ozbiljno stisli. To je naravno poznata tema, već uveliko ustaljena roditeljska šema. Status neke mlade mame odmah mi u oko padne. Tada shvatim koliko su sudbine nas ‘single-ovaca’ jadne. Najpre krenemo od prvog zuba, koji se pojavio na vrhu bebicinog gingivalnog ruba. Onda se u nesvest pada, odmah uslede komentari drugih mama kako i kada... Idemo dalje prva čvrsta kaša, zbog čega raste sreća naša. Opet se u nesvest pada, moramo da utvrdimo koliko je to pojeo i naravno opet kada... Počnem lagano da osećam u sebi neku teskobu, energiju lošu, još nije stigla vest da je dete kakilo u nošu. Taman neko vreme prođe, objava nove vesti dođe. Teskoba me istog momenta prođe, koraci mi opet laki, jer dete je u nošu uspelo da se šta? Pokaki. Odmah potom kreće vreme prosvećivanja, ako nisi mama nemaš u životu nikakvog pomena vrednog zbivanja. Otkrivaju mi tada da je smisao postojanja zapravo samo i jedino beba, to je kako bih vam rekla dar sa neba. Jeste slažem se!! Da me ne shvatite pogrešno i ja bih volela jednog dana da postanem mama. No do tada, ozbiljno me nervira mišljenje koje među mladim novopečenim mamama vlada. Svi smo ljudi jednaki ispod ovog nebeskog nam svoda, bez obzira na to dal’ je u poseti bila i nije bila roda.  Razumem radost zbog rođene vam bebe, ali dajte makar jednu kaku zadržite za sebe. Zamislite da počnem ja da objavljujem svaki put kad sam mrdnula i naravno prdnula. Da i ja delim radost sa svakim, a pošto nemam dete, moraću da objavim kako sam i ja uspela da se pokakim. Pitam se kad već nemam dete, jel da vas obaveštavam kada sam turpijala pete? Molim takođe i godine da nam ne broje, eto umesto da gajimo decu, uzaludno trošimo vreme svoje. Ništa nije uzaludno, iako nam se u kartonu ne vodi stanje trudno. Čim mi jajnik spermatozoid pogodi, oprostite mi što neću odmah objaviti šta se tu noć u mom donjem stomaku dogodi....!!!!!!

Te mlade mame bi katkad mogle da se pitaju da li neki ljudi šansu da rode decu imaju. I onda molim da ne glume Boga, svako je vredan postojanja svoga. 

Orgazam ili mozga spazam

Pa da li vi mene zezate? Imaju teoriju baš finu, kažu oni meni da bildujem vaginu. Razlog je intenzivniji orgazam. Dakle, mozak mi je konačno doživeo nepovratni spazam. Zbog bildovanja moje ’male’ misli mi na sekund potpuno stale. Kegelove vežbe bile pre, zbog kojih su do orgazma lako mogle doći žene sve. Međutim, zbog Kegela (vežbe za karlične mišiće, ako niste znali) nastala je među stručnjacima opšta frka, kad je za intenzivnijim orgazmom nastupila kolektivna trka. Utvrdiše oni da devojke ne rade ih pravilno, zbog čega stanje karlične kosti više nije stabilno. I šta sada, cela teorija u vodu pada. Šteta, a baš su bile zgodne, jer si, kako kažu, osim u partneru, mogla da ih radiš dok ležiš, sediš, stojiš i čekaš npr. zeleno svetlo na semaforu.  O mladosti moja, koliko si samo prolila znoja. A gde je godinama silna nervoza zbog gradskog nam prevoza. Znate onaj osećaj kad uđete u bus i prvo osetite miris belog luka. To su ti momenti, zbog kojih bi osim vagininih, upregla katkad i mišiće oko struka. Što je gužva veća, ’mala’ vežba, zbog dolazećeg orgazma već je hvata sreća. I tako je moja srećna ’mala’ osmeh licu dala. Onom s belim lukom sada mogu opušteno da mahnem rukom.

I sada kada znamo da od Kegela nema ’leba, u nove pohode za intenzivnijim orgazmom da se krene treba. U toj potrazi teg će nam pomoći, ako želimo do intenzivnijeg vrhunca doći. Kažu bildovanje bolje zbog težine. Ma nije valjda!! Moja ’mala’ dok joj visi teg nije u fazonu bilduje, pre bi rekla da je neko strano telo siluje. Nije vam dovoljno što prilikom sexa izmišljate tehnike razne, ako odbijem da se popnem na luster, odmah hoće da me kazne. Pozadinu (iliti ass) hvataju na foru, ako ne daj Bože odbiješ, odmah te svrstavaju u kategoriju najgoru. Izvini prijatelju moram ti kasti i nadam se da zbog toga nećeš u nesvest pasti. U pitanju je samo ljudska anatomija. Nije svaka rupa na telu predmet sexualnih orgija. Ajmo prostim rečima, ’anal’ je crevni kanal. Kako sada stvari stoje, kroz par godina atakovaće i uši moje. Već ih čujem kako kažu počela je riba da me guši, sve je dala samo neće uši. I sad pored svega, ’malu’ treba dodatno da opteretim uz pomoć nekakvog tega. Btw i na olimpijadi uskoro očekujte vaginu. Zahvaljujući čuvenom tegu, otkrili su novu sportsku disciplinu. Kažu učesnika je malo, baš sam iznenađena. To svakako znači da titulu lako može osvojiti svako. Zamišljam ponosnu vaginu, kada zbog nje zasviraju himnu, svi će na noge da se dignu.

Kažite mi gde je granica, našeg razuma poslednja stanica. Ljudska populacija rekla bih boluje od sve ozbiljnijih devijacija. Počela je ozbiljna bolest da hara, kada mozak može ovakve ideje da stvara. Neću više ništa da čitam, uzimam igle i počinjem da štrikam. A kad meni dođe muškarac moj, lako ću ja pronaći orgazam svoj. Nije teško pogoditi suštinu, potrebno je samo da poseduješ dobru veštinu. Još ako voliš u najvećem plamenu strasti ćeš da goriš. 

Jasno je valjda do sada, Srbijom će uvek Kurta ili Murta da vlada

Tužna sam jako, jer živim u zemlji gde mrzeti je lako. Svi se ljute kada drugi spomenu čuvene vrbe. Zašto? Za penjanje na iste, Srbi u pomoć zovu Srbe. Žuljala nas nekad samo krava. Sada cela štala, a i oko štale trava. Kao veliki humanisti se prodajemo, a kad muka dodje tada pravo lice odajemo. Zašto je bitno ko je na čelu kolone? Aman Srbi, bitno je samo da se nevolje uklone. Trenutak nečijeg bola služi nam za promociju sopstvenih idola. Usudi se tada da imaš suprotan stav, znaj bićeš zgažen kao mrav. Nad sudbinama teškim plačemo, dok u isto vreme jedni drugima za vrat skačemo. Kako se to borimo za živote bolje? Pa borimo se tako što će borac odmah da se kolje. Šta Srbin radi kada ima bolesnu decu, koja zbog nedostatka para ne mogu da se leče? Srbin tada ima samo jednu brigu, u pravcu čijeg računa će novac da teče. Taman kada se pitanje novca reši, preostane mu samo da tužne roditelje teši.... Sećate li se onog deteta s’početka priče? Tog deteta nema više, cveće na grobu uveliko vetar njiše. Kukamo što nam se rađa malo beba, a nigde nikoga kada za iste boriti se treba. Gledam danas spašeno iz snežnog smeta jedno dete, Srbinu odmah zlobne misli u glavi se roje i u etar polete. Jer nije bitno dete, bitno je samo da na račun spasitelja (KO GOD DA JE TAJ) opake šale slete. I ja sada treba da se stidim, jer u svemu samo detetov život vidim. Zbog toga moram da objašnjavam da nisam njegova ili tvoja, valjda sam samo čovek, dakle može biti da sam SVOJA. Svi smo kadije, svako bi da sudi, tačno je, najglasniji smo kada neko treba da se kudi. Novine više i ne čitam, jer se odmah posle toga za sudbinu svoju pitam. Živim u društvu koje brine dal’ su se tokom nastupa ’narodnoj pevaljKi’ videle tanga gaće!!  Onda pogledam oko sebe i vidim narod, narod koga su pritisle brojne nedaće. Desi se i trenutak kada jedni za druge brinemo, nije da nije. No Srbin je to, daj prvo da vidimo koliko glava možemo tom prilikom da skinemo. Džaba nam sva spasonosna akcija, ako je izostala u nečiju korist promotivna reakcija.  Sećam se recimo vremena bombardovanja. Jahao je i tada na čelu kolone neki Murta, a pre njega beše Kurta.. Međutim, znate, dok su bombe letele, sve su ljudske duše u sklonište brzinom munje sletele. I eto nas, ceo komšiluk na gomili, sedimo ćutke zajedno u mraku, svi u jednakom strahu. Niko od nas se tada pitao nije kako se bitka bije. Samo je bilo važno da prestane i da strah konačno nestane. Završi se bombardovanje, kažnjen je jahač Kurta, kaznio ga Murta. Vladao je tako Murta, dok opet nije vaskrsnuo neki Kurta. Jasno vam je valjda sada, Srbijom će uvek neki Kurta ili Murta da vlada!! Pobogu znamo da je politika kurva najveća, jer Kurti i Murti je bitna samo njihova sreća. Pitam ja vas, zašto se onda i dalje bavimo njima? Umesto toga, pomozimo jedni drugima i biće nam bolje svima. Idite do komšijine štale, radujte se što su mu krave zdrave.  Na kraju opet pitam „Zar nije bitno da je dete izvučeno iz snežnog smeta, zašto vam nosilac tog deteta toliko smeta. Što je toliko bitno dal’ ga j pratilo stotinu kamera? Bitno je samo da je uspešno sprovedena namera.