Biti nov međ’ blogerima, kao i zalutali opanak međ’ rokerima

Kapiram da je blog riznica razmišljanja mog. U prevodu moj lični dnevnik na netu, sada dostupan svuda u svetu. Bila sam suviše lenja da u to uplovim ranije, ali here I am now! Naravno tome je kriva, jedna meni posebno draga devojka, od milja poznata kao Iva!! Hvala njojzi na tome. Ovim sam blogom znatno olakšala teskobu u mozgu svome. Priznajem nije mi bitna statistika, samo pisanijom hoću da se oslobodim, u sebi nagomilanog, kreativnog pritiska. Ako se u uspešnu blogerku razvijem, verujte dobro ću to da zalijem... jednog dana gospodnjeg. 

I tako počela je idila! Ideja sa blogom sada mi je baš onako u srcu posebno mila. Sednem, u jednom dahu pišem, još ako nekoga nasmejem, s’ponosom koračam, da vidite kako samo zanosno kukovima tada levo, desno njišem. Posebno danas, kada vidim mahom namrgodjena lica, koja kriju nekakav bes.. Srednje ime svima nam je zajedničko i zove se sasvim jednostavo Stres. Ističem odmah, sada, moto koji  će mojim blogom za vjek i vjekov da vlada. Moja rima ne mora da se dopadne svima!! Ako neko i smatra da je loše štivo, pretrpljeni ’dodatni stres’ odmah nek ublaži uz recimo jedno dobro rashlađeno pivo. Ali zbog ’tzv. pravila’ koja u svetu blogera važe, Wiserica sada želi nešto da vam kaže. Biti nov međ’ blogerima, to vam je kao da ste zalutali opanak međ’ rokerima. Gde god pokucaš neko te na listu čekanja stavi, pa mi se slika neke sekte u glavi odmah javi. Od ranije pratim svet blogovanja i videh mnogih ratova vojevanja. Pitam se nekad koja je suština svega, blog valjda lični pečat da bude treba. To da li si talenat za pisanje ili nisi, jednim postom svoje mesto u svetu blogovanja zaslužio ti si. Čitalac je taj koji treba da proceni i svojom slobodnom voljom isti oceni. Onog trenutka kada sam napisala i objavila prvi post, smatram da sam sebi napravila temelj za jedan novi virtuelni most. Most koji me može odvesti u neki lagodniji svet, gde niko ne obara moga mišljenja let. Najvažnije, most na kome je svaki čitalac dobrodošao gost. S’toga mi nije sporno pitanje slučajnih čitalaca, koliko me zateknu pitanja i podpitanja već oformljenih blogera, sada nam velikih mislilaca. Ponekad pomislim da sam postala novi član državne bezbendosti, gde se svakom detalju daje značaj od prevelike vrednosti. Ok, kapiram nova sam i neki info moram da vam dam. Zašto?? Na blogu imate postove i profil moj, to vam je dovoljno da mi poželite dobrodošlicu u taj Blog City svoj. Sećam se na nekim forumima bila je slična fora, da bi negde na nekom mestu nešto rekao, pre toga da se postavi petsto komentara mora. Sujete ima i među vama blogeri moji, pa sudite prema sopstvenoj volji. Mada sam nova, znam da bloger frku izazvati može i od reklama lova. Npr. baner Coca-Cole na blogu koji se bavi hranom zdravom, eto gomile ljutih blogera sa vrlo jasnim stavom.  Opet ta neka pravila nalažu šta blogerovi baneri treba da nam kažu. Nisi valjda lud, da sumnjaš u blogerski sud. Oprostite mi što sam se u startu ovako nova, izdigla izvan okvira blogerskoga rova. Hoću reći, šta koga briga šta sam ja postavila na svom blogu, odnosno u njegovom izlogu. Na mom blogu neretko hejtujem muški rod, ali ako mi neko ponudi da reklamiram njihov donji veš, vala ću da postavim od tih istih gaća i bar kod. Jel to znači da ću biti omražena od bloger suda, bacam hejt na muško, a usudih se da zaradim preko njegovog mu uda? Neretko se na blogovima bavi pitanjem slobode govora, poštovanjem različitosti, kvaliteta života... Vlast je uzrok svih svakodnevnih nam strahota.  I onda me posebno žesti, što je i u svetu blogera vrlo slično stanje svesti. Osećam postojanje neke nevidljive vlasti i zbog ovoga mi posta glava može lako pasti. Samo zato što sam nova, najpre, vrlo perfidno, mora da se uzme mera svakog mi otkucanog slova.  Priznajem vam sada javno ideja o blogu je istrajala, mada kad sam videla neke grupe i stavove blogera na momente sam se i pokajala. Što uplovih u taj svet, pa pomislih Ivo sada bih ti slatko opsovala sve živo. Ali neću!!! Jednog dana delićemo sreću, ako ikada lovu zaradim od muškog uda, vodim te na piće, klopu, samo reci kuda.

Blogeri stari nemojte mnogo energije na analize i istrage trošiti, delujete zastrašujuće pa nove mlade blogerske snage dovodite u stanje zapanjujuće. Svakako hvala blogerima kulinarima, blogovi su vam sjajni, recepti bajni. Samo vas molim da mislite na nas neuke i da nas ne jedite, prstohvate i rukohvate na jezik sudova prevedite. Hvala slobodnim blogerkama i njihovim ljubavnim aferama, veoma prijaju mojim moždanim hemisferama. Hvala blogerima koji se bave kulturom, istorijom, putovanjima, preko ste potrebni mladima i njihovim kriznim duhovnim stanjima. 

Jača polovina je kostima ograničena isprazna šupljina

Nikada razumeti neću i ta ideja mi ozbiljno utiče na sreću. Napraviše komeNdiju slatku, uz osmehe vele „šta je to što žene žele“. Ako želiš znati šta je to što muškarac hoće, samo na čelu napiši „ovo ovde je zabranjeno voće“. S’ponosom iznose kriterijum svaki, dok u mraku postaju prodane duše, stavovi se tada kao kule od karata ruše. Istrajno se bore, da ženu pored sebe, duhom i telom pokore. Muškost svoju najčešće brane napadom, kao što se istok bori sa zapadom. Busaju se u grudi kao jača polovina, a zapravo su samo jedna isprazna  kostima ograničena šupljina. Odajem počast onom koji dostigne nivo amebe, taj je ozbiljno prevazišao sebe. Nema te starosne granice, kod koje će stati i reći vreme je da pišem nove, ispunjenije života stranice. Kod njih je to jedna nepresušna „Knjiga o džungli“ i u njoj njeni sinovi bludni. Poželim li u srcu Njegovom da gnezdo svijem, ozbiljnu bitku sa psihom pomenutog moraću da bijem. Nikako ne sme da im se spomene veza! Čini mi se lakše bi podneo da sam mu u dupe pogurala malog morskog ježa. Zatreperi sav i više nije moćan, jak i snažan kao lav. Odmah se seti neke uspomene ružne ili od ortaka mu sudbine tužne. Taj je podlegao svojim slabostima, oženio se jadan i sad mu je svaki aspekt u zodijaku gadan. By the way, sa ortacima nikako ne pokušavaj da se nadmećeš, to će ozbiljno da ti spočitaju i Ortački Oče Naš  očitaju. Ima trenutaka kada su posebno slatki, nažalost momenti vrlo retki i veoma kratki.. Znate ono kad instistiraju na tome da pored sebe imaju jaku ženu. Međutim, pored takve vrlo brzo ćelije odumiru, jer ko može izdržati tu energiju njenu. Pritisak im kažu bude jak, osete se bolesno kao da im se u mozgu ne daj Bože nastanio rak... Agonija strašna počinje, naporna si draga kao boginje i to one ovčije. Hitno moramo povući ručnu, jer ćemo u protivnom imati raspravu žučnu. Iz navedenog sledi, sa kočnice oprezno ubaci u prvu brzinu, ako ne želiš da mu emocije za tobom u momentu ne uginu. Kada kažem emocije, to najčešće bude samo jedna i to objektivno gledano posve bedna. Sa osmehom moraš pratiti sve njihove promene raspoloženja i igrati se nad njihovim životima radosnoga bdenja. Moraš ga bodriti, kroz krizne ga situacije voditi. Razumeti sve njegove brige, a potajno skrivaš obrve koje se od šoka digle. Koja Afrika i tamo neka gladna i bolesna deca. Jad je kad proradi uspomena na malog, čupavog, davno mu uginulog zeca. Uff i sad se potresoh... Tu je i priprema za posebno stanje uma,  kad na dnevni red dođe poglavlje „bivše“. Priča zlata vredna,  s’tim da je svaka sledeća prethodne kopija bedna. I eto baš si ti sada naišla tako dobra i poštena, čim iz srca izbijem ovu pre tebe, ti ćeš odmah biti smeštena. Do tada čuvam te u peti i nemoj mi zameriti što ću katkad zbog neprežaljene ljubavi na tebi malo, sasvim malo da se svetim. Sujeta mi osta gladna, pa mi nemoj zameriti ako mi iz usta izleti neka reč totalno gadna. Zapamti, opet, ti si devojka ok, dobra, poštena, nije dakle zbog tebe, ja sve to radim isključivo i samo zbog sebe. Onda ti to postane malo mučno, sedneš, razmisliš i kažeš sebi odlučno sada je kraj. I tako dođe taj jedan sasvim običan dan, ustaneš ujutru i u glavi napraviš novi plan. Okrećeš se i odlaziš, ali nikako iz mesta ne polaziš. Zašto... Eto njega, za ruku te vuče, sva ona pitanja, bivša, zec, veza...više ga ne muče. Izvini ti kaže, ali ipak ne bi da te laže, jer on je oličenje poštene duše pred kojom se sve teorije psihologije u sekundi u ponor obruše. Bio bi on sigurno bolji i svima bi bilo po volji, da si se više trudila, sve njegove traume bi vremenom ubila. Trebalo je da budeš uz njega, da ga opraviš i na noge postaviš. On je eto vezu hteo, ali da ti spomene nije smeo. I nakon svega ljut je jako, jer mu sa tobom nikako nije bilo lako. Srce svoje ti je otvorio i o bivšoj sve ti je govorio. Umesto tada da ga maziš i paziš, ti si se borila za sebe i tada si počela ozbiljno po mozgu da mu gaziš. I naravno da ti neće reći kraj, jer je navikao da sve dobije čim kaže daj mi, daj...

Muškarci su dakle jedno vrzino kolo, ali ko vas ne bi vol’o. Nadam se samo da ću kao jedinka sa stavom preživeti i potomke svoje doživeti. Muškarcu moj nemoj me mrzeti što volim i sebe, a ne samo tebe... Ako ništa drugo, makar zbog reprodukcije moramo da se zabavljamo ludo. Znam to, jer i ja sam dete jednog muškarca, od kog ne bi bilo ništa da mu u leđa povremeno nije bilo maminog udarca. Među nama to je udarac zvani vetar u leđa, ne smem glasno povikati, ta činjenica iz nekog razloga veoma ih vređa!!  

Volimo vaše bebe, samo molim da njihove kake zadržite za sebe

Šta prvo uradim kada na posao dođem? Naravno palim komp i na facebook (FB) pođem. Državna firmo blago meni (juhuuuu), za moje postojanje na FB-u mogu da se zahvalim samo jednoj ženi. Koleginica moja za saradnju izuzetno laka, za uvođenje u posao poželela bi te firma svaka. Nakon prve kafe usledi kratak pregled stanja, eventualna proslava sticanja nekih novih zvanja. Jer ako dobijanje diplome na FB okačio nisi, džaba prijatelju studirao ti si. Naravno tu je nezaobilazni check-in, bez toga ne računa se izlazak njin. Tu su naravno i statusi razni, zbog kojih bi mi katkad prijao nežan šteker i to onaj trofazni. Da mi malo prodrma misli, jer me njihovi problemi ozbiljno stisli. To je naravno poznata tema, već uveliko ustaljena roditeljska šema. Status neke mlade mame odmah mi u oko padne. Tada shvatim koliko su sudbine nas ‘single-ovaca’ jadne. Najpre krenemo od prvog zuba, koji se pojavio na vrhu bebicinog gingivalnog ruba. Onda se u nesvest pada, odmah uslede komentari drugih mama kako i kada... Idemo dalje prva čvrsta kaša, zbog čega raste sreća naša. Opet se u nesvest pada, moramo da utvrdimo koliko je to pojeo i naravno opet kada... Počnem lagano da osećam u sebi neku teskobu, energiju lošu, još nije stigla vest da je dete kakilo u nošu. Taman neko vreme prođe, objava nove vesti dođe. Teskoba me istog momenta prođe, koraci mi opet laki, jer dete je u nošu uspelo da se šta? Pokaki. Odmah potom kreće vreme prosvećivanja, ako nisi mama nemaš u životu nikakvog pomena vrednog zbivanja. Otkrivaju mi tada da je smisao postojanja zapravo samo i jedino beba, to je kako bih vam rekla dar sa neba. Jeste slažem se!! Da me ne shvatite pogrešno i ja bih volela jednog dana da postanem mama. No do tada, ozbiljno me nervira mišljenje koje među mladim novopečenim mamama vlada. Svi smo ljudi jednaki ispod ovog nebeskog nam svoda, bez obzira na to dal’ je u poseti bila i nije bila roda.  Razumem radost zbog rođene vam bebe, ali dajte makar jednu kaku zadržite za sebe. Zamislite da počnem ja da objavljujem svaki put kad sam mrdnula i naravno prdnula. Da i ja delim radost sa svakim, a pošto nemam dete, moraću da objavim kako sam i ja uspela da se pokakim. Pitam se kad već nemam dete, jel da vas obaveštavam kada sam turpijala pete? Molim takođe i godine da nam ne broje, eto umesto da gajimo decu, uzaludno trošimo vreme svoje. Ništa nije uzaludno, iako nam se u kartonu ne vodi stanje trudno. Čim mi jajnik spermatozoid pogodi, oprostite mi što neću odmah objaviti šta se tu noć u mom donjem stomaku dogodi....!!!!!!

Te mlade mame bi katkad mogle da se pitaju da li neki ljudi šansu da rode decu imaju. I onda molim da ne glume Boga, svako je vredan postojanja svoga. 

Orgazam ili mozga spazam

Pa da li vi mene zezate? Imaju teoriju baš finu, kažu oni meni da bildujem vaginu. Razlog je intenzivniji orgazam. Dakle, mozak mi je konačno doživeo nepovratni spazam. Zbog bildovanja moje ’male’ misli mi na sekund potpuno stale. Kegelove vežbe bile pre, zbog kojih su do orgazma lako mogle doći žene sve. Međutim, zbog Kegela (vežbe za karlične mišiće, ako niste znali) nastala je među stručnjacima opšta frka, kad je za intenzivnijim orgazmom nastupila kolektivna trka. Utvrdiše oni da devojke ne rade ih pravilno, zbog čega stanje karlične kosti više nije stabilno. I šta sada, cela teorija u vodu pada. Šteta, a baš su bile zgodne, jer si, kako kažu, osim u partneru, mogla da ih radiš dok ležiš, sediš, stojiš i čekaš npr. zeleno svetlo na semaforu.  O mladosti moja, koliko si samo prolila znoja. A gde je godinama silna nervoza zbog gradskog nam prevoza. Znate onaj osećaj kad uđete u bus i prvo osetite miris belog luka. To su ti momenti, zbog kojih bi osim vagininih, upregla katkad i mišiće oko struka. Što je gužva veća, ’mala’ vežba, zbog dolazećeg orgazma već je hvata sreća. I tako je moja srećna ’mala’ osmeh licu dala. Onom s belim lukom sada mogu opušteno da mahnem rukom.

I sada kada znamo da od Kegela nema ’leba, u nove pohode za intenzivnijim orgazmom da se krene treba. U toj potrazi teg će nam pomoći, ako želimo do intenzivnijeg vrhunca doći. Kažu bildovanje bolje zbog težine. Ma nije valjda!! Moja ’mala’ dok joj visi teg nije u fazonu bilduje, pre bi rekla da je neko strano telo siluje. Nije vam dovoljno što prilikom sexa izmišljate tehnike razne, ako odbijem da se popnem na luster, odmah hoće da me kazne. Pozadinu (iliti ass) hvataju na foru, ako ne daj Bože odbiješ, odmah te svrstavaju u kategoriju najgoru. Izvini prijatelju moram ti kasti i nadam se da zbog toga nećeš u nesvest pasti. U pitanju je samo ljudska anatomija. Nije svaka rupa na telu predmet sexualnih orgija. Ajmo prostim rečima, ’anal’ je crevni kanal. Kako sada stvari stoje, kroz par godina atakovaće i uši moje. Već ih čujem kako kažu počela je riba da me guši, sve je dala samo neće uši. I sad pored svega, ’malu’ treba dodatno da opteretim uz pomoć nekakvog tega. Btw i na olimpijadi uskoro očekujte vaginu. Zahvaljujući čuvenom tegu, otkrili su novu sportsku disciplinu. Kažu učesnika je malo, baš sam iznenađena. To svakako znači da titulu lako može osvojiti svako. Zamišljam ponosnu vaginu, kada zbog nje zasviraju himnu, svi će na noge da se dignu.

Kažite mi gde je granica, našeg razuma poslednja stanica. Ljudska populacija rekla bih boluje od sve ozbiljnijih devijacija. Počela je ozbiljna bolest da hara, kada mozak može ovakve ideje da stvara. Neću više ništa da čitam, uzimam igle i počinjem da štrikam. A kad meni dođe muškarac moj, lako ću ja pronaći orgazam svoj. Nije teško pogoditi suštinu, potrebno je samo da poseduješ dobru veštinu. Još ako voliš u najvećem plamenu strasti ćeš da goriš. 

Jasno je valjda do sada, Srbijom će uvek Kurta ili Murta da vlada

Tužna sam jako, jer živim u zemlji gde mrzeti je lako. Svi se ljute kada drugi spomenu čuvene vrbe. Zašto? Za penjanje na iste, Srbi u pomoć zovu Srbe. Žuljala nas nekad samo krava. Sada cela štala, a i oko štale trava. Kao veliki humanisti se prodajemo, a kad muka dodje tada pravo lice odajemo. Zašto je bitno ko je na čelu kolone? Aman Srbi, bitno je samo da se nevolje uklone. Trenutak nečijeg bola služi nam za promociju sopstvenih idola. Usudi se tada da imaš suprotan stav, znaj bićeš zgažen kao mrav. Nad sudbinama teškim plačemo, dok u isto vreme jedni drugima za vrat skačemo. Kako se to borimo za živote bolje? Pa borimo se tako što će borac odmah da se kolje. Šta Srbin radi kada ima bolesnu decu, koja zbog nedostatka para ne mogu da se leče? Srbin tada ima samo jednu brigu, u pravcu čijeg računa će novac da teče. Taman kada se pitanje novca reši, preostane mu samo da tužne roditelje teši.... Sećate li se onog deteta s’početka priče? Tog deteta nema više, cveće na grobu uveliko vetar njiše. Kukamo što nam se rađa malo beba, a nigde nikoga kada za iste boriti se treba. Gledam danas spašeno iz snežnog smeta jedno dete, Srbinu odmah zlobne misli u glavi se roje i u etar polete. Jer nije bitno dete, bitno je samo da na račun spasitelja (KO GOD DA JE TAJ) opake šale slete. I ja sada treba da se stidim, jer u svemu samo detetov život vidim. Zbog toga moram da objašnjavam da nisam njegova ili tvoja, valjda sam samo čovek, dakle može biti da sam SVOJA. Svi smo kadije, svako bi da sudi, tačno je, najglasniji smo kada neko treba da se kudi. Novine više i ne čitam, jer se odmah posle toga za sudbinu svoju pitam. Živim u društvu koje brine dal’ su se tokom nastupa ’narodnoj pevaljKi’ videle tanga gaće!!  Onda pogledam oko sebe i vidim narod, narod koga su pritisle brojne nedaće. Desi se i trenutak kada jedni za druge brinemo, nije da nije. No Srbin je to, daj prvo da vidimo koliko glava možemo tom prilikom da skinemo. Džaba nam sva spasonosna akcija, ako je izostala u nečiju korist promotivna reakcija.  Sećam se recimo vremena bombardovanja. Jahao je i tada na čelu kolone neki Murta, a pre njega beše Kurta.. Međutim, znate, dok su bombe letele, sve su ljudske duše u sklonište brzinom munje sletele. I eto nas, ceo komšiluk na gomili, sedimo ćutke zajedno u mraku, svi u jednakom strahu. Niko od nas se tada pitao nije kako se bitka bije. Samo je bilo važno da prestane i da strah konačno nestane. Završi se bombardovanje, kažnjen je jahač Kurta, kaznio ga Murta. Vladao je tako Murta, dok opet nije vaskrsnuo neki Kurta. Jasno vam je valjda sada, Srbijom će uvek neki Kurta ili Murta da vlada!! Pobogu znamo da je politika kurva najveća, jer Kurti i Murti je bitna samo njihova sreća. Pitam ja vas, zašto se onda i dalje bavimo njima? Umesto toga, pomozimo jedni drugima i biće nam bolje svima. Idite do komšijine štale, radujte se što su mu krave zdrave.  Na kraju opet pitam „Zar nije bitno da je dete izvučeno iz snežnog smeta, zašto vam nosilac tog deteta toliko smeta. Što je toliko bitno dal’ ga j pratilo stotinu kamera? Bitno je samo da je uspešno sprovedena namera.