Sisu ti u mms-u ne dam, hoću bre u facu da te gledam

Ima momenata, eto tako, poželeo si nekoga da voliš jako. Pa budem sebi smešna, shvatila sam da i sam pokušaj može biti kobna greška. Sebično se borimo samo za sebe, a vi, svi ostali, ko vas bre Hebe... Ako nasmejan želiš biti, čuvaj se, jer razloge sreće svoje moraš najstrožije kriti. More nas danas pitanja mnoga, pa neljudi postajemo valjda upravo zbog toga.  I kafa više nema smisao, ako si uz nju veselo odisao. To je magičan trenutak koji te ostavlja bez volje, jer si shvatio da je nekome u nečemu od tebe bolje. Da ironija bude veća, serviraju ti tada da im je najbitnija upravo baš tvoja sreća. Sve je više prijatelja ’pravih’, koje zbog radosti svoje zamalo bez ruku zadavih. Poštujem zbog toga više muški rod, jer imaju daleko jednostavniji funkcionalni kod. Najbitnije im da se okupe i opuste uz pivU, pogledaju tekmu i eventualno jedan drugom nešto reknU (što bi rekla moja pokojna bakuta). Žene su im lagano štivo, kratko, bilo je ili nije bilo fino. End of story!! Dok žene drage, moje, na sve spremne dok ne isteraju svoje. Ne daj Bože, izusti javno da voliš, za to ideš u pakao i tamo ćeš u najstrašnijim mukama da goriš. A tek što volimo da Gvirimo u tuđi lonac... Sve mi reci slatka moja, pa ja sam ti prijateljica, ja sam ti oslonac... Na gomili kada smo sve skupa, tada je radijacija najjača, uz osmehe prodajemo se ja ništa ne znam, oprostite mi što sam glupa. Trep, trep.... A u potaji, mozak nam šljaka trista na sat, već nakon par minuta tiho objavljujemo rat.  Usudila si se da ti bude bolje od mene, sram te bilo, sad ćeš da vidiš kojom brzinom će cvetić da ti svene. Posebno volimo da bijemo bitke preko muškog roda, a oni ništa ne kapiraju baš zbog gore navedenog im koda. Šta da vam kažem drugarice moje, Moji momci baš vam dobro stoje... feeling - muškarčine tačno je ima načina da zbog žena postanete splačina! Rambo svaka ti k’a Njegoševa! Naprotiv, njima je najbolje, naše im bitke pomogle da budu bolje volje. Doduše, previde tada činjenicu malu, zbog par minuta prolazne sreće, mogu izgubiti onu pravu.

Onda gledam svi su bre postali nekakve estete, a sve u korist sopstvene štete. Ugradi u sebe par kilograma silikona, bićeš u gradu hodajuća ikona. Momci će odmah da polete i svu pažnju će baš tim silikonima da posvete. Mozak ti neće trebati, jer ako primete da ga imaš, samo ćete bledo gledati. Ni momcima nije lako, umeju i oni biti zabavni jako. Situacija ima kada mi se razum gubi, gledam audi imaš, a gde su ti frajeru zubi. Pa  šta ako imaš svoj stan, ne znači da ću zbog toga biti tvoj veliki fan. Niko nikome šansu ne da, sve određuje skener dok se gleda. Računica je jednostavna, moje telo, tvoja stan i kola, ma biće nam do bola. Onda neko vreme prođe, došla cica mlađa, jer macanu bez zuba sada je ona slađa. Bezubom btw nema roka trajanja, jer dok lovu ima, biće sladak svima. Prišao meni jednom taj predratni švaler, pa hteo da se pokaže da je veliki kavaljer. Između ostalog pita me “Zašto držiš torbu, da u njoj možda ne kriješ bombu?” (kapira oduševio me na keca, sad će lakše da me peca). Kažem mu “I da jeste bomba, za Vas ne bi bila velika gre’ota, naživeli ste se, uskoro Vam je kapiram jubilarna stota .. naravno godina života!!” (pogleda me besno, bogami beše tesno).

Tu su i društvene mreže, pa je samim tim još teže. Čim prohodaš nauči šta je fotošop, jerbo će jednog dana od tebe da napravi ribu top. Još malo čekam da se u profilu pojavi rubrika, molim navedite koliko vam usta imaju kubika. Najviše volim slike muškaraca golih stomaka, zatim žena u brusevima pokrivene morem šljokica, a u pozadini gomila razbijenih pločica. Popnu se tako na veš mašinu, a onda sledi deo u kom je bitno da se što više skinu. Potom se te slike lajkuju, a ubrzo nakon se i startuju. Tada sledi prepiska mala, nakon čega broj mobilnog si dala. I tako idila počinje….

Odbijam da pripadam ovakvom svetu! Odbijam da se kao štuka Hebem u letu!! Pristajem samo na vrednosti prave i za život uslove zdrave! I na kraju izvinite što sam u fazonu sisu ti u mms-u ne dam, hoću bre u facu da te gledam.

Lozica je stigla, cela familija na noge se digla

Kod nas u Srbiji kada se rodiš, ako ti međ’ nogama ugledaju pišu, svima ćeš da godiš! Mesecima se živi u teškom grču i strahu, dok im se piša ne locira još u stomaku. „Važno je samo da se rodi muško, živo i zdravo” kažu, znajte, ne lažu!! Konačno, isplatio se trud, lozica je stigla, cela familija na noge se digla. Zapevajmo sada svi, rodio se tatin gospodin. Od momenta tog, on im je postao Bog. Svet biće podređen Njemu, apsolutno i nepogrešivo u svemu. Svaki sledeći trenutak života biće za Njega totalna i jedna potpuna divota. Planeta prestaje da se vrti oko svoje ose, ako mu slučajno zafali samo jedan pramičak kose... a kamoli šta drugo. Nakon nekog vremena Njegovog carovanja, počinju nova familijarna jadikovanja. Vreme je da napravite žensko dete, jer kad ostarite roditelji dragi, muška deca retko vas se sete. Misao jedna posebno ih bode, ako ćere nema, ko će im, kad zanemoćaju, dodati čašu vode. I rodi se ona tako, sad već može da se diše lako. Ona takođe Njemu podrediti se mora. Odrastaće neizostavno sa idejom da je od njega u svemu gora. Kada On dobar nije, nikako ne sme da se bije. Za ćeru zato na prvi nestašluk laju, batina je mala nikla u raju. Odrastaju tako piša i žensko dete zvano „ma ko je šiša”..  Došlo vreme puberteta, roditelji sad ćete da vidite, šta uradiste od muškog deteta. Za Njega ipak nema problema, angažovana je sila golema. Kada ih zbog Njega gadna muka stisne, u kući niko ni da pisne. Ćerka je zato tu, na nju možemo da istresemo agoniju svu. Za njega zaduženja takođe nema, tada ume biti veoma gadan, jer nije naročito radan. Setili se opet, pa ćera je zato tu, da na sebe preuzme brigu svu. To što su nam sinovi takvi, znaju i oni sami, posebnu zahvalnost ovom prilikom iskazujemo Njihovoj mami. Onda jednog dana oženi se sinčina vaša i šta, stigla nam je snaša. E tada počinje za mamu muka jedna, zamisli kakva je to žena, uopšte nije vredna. Ona Njemu ugađati neće i tu je momentalno kraj, čije, pa mamine sreće. On je navikao da mu se sve prinese, kako li će to njegova mama da podnese. Onda kreće zavera tiha, kako da se snaši promeni psiha. Njen je sin, dok nije sreo nju, imao poptun ugođaj i život baš fin. I nad tužnom sudbinom tom, ona se okreće sinu svom, gleda ga bledo i misli gde nađe ovo govedo. Ipak nema te mame koja može da pobedi snašine mane. Godine se tako nižu i od sina polako roditelji ruke dižu. Vreme ih polako stiže, snaga popušta, ćerka im sada mora biti bliže. Nema veze što ona ima svojih obaveza i problema, reč je o njenim roditeljima, tu rasprave nema. Smisao ćerkinog postojanja jeste, da roditeljima sada otkloni sve situacije stresne. Sina nema, katkad se samo javi...  Tada roditelje mine želja pusta, javio se sin zvone na sva usta. Dakle Njegov značaj snagu ne gubi, bez obzira što ako treba ćerka i na trepavicama dubi.  Na kraju kada je reč o porodičnoj kući, kod roditelja dileme nema, jasno ostaje Njemu, lozi, jer u protivnom srce će im pući.

I mene jedno pitanje bode, da li su nas ćerke zapravo donele rode?

Iz svega navedenog sledi: ženska su deca osuđena na keca. Kroz život za sve se bore od Njega više, jer međ’ nogama kad se rodile nije bilo piše!!!

Oko vrata mi lanac, kod direktora potražite ključ i katanac!!

Kada je kolektiv veći, mnogo je lakše u paklu se peći. Kad vas je više, većom se energijom protiv direktora diše. Živimo danas u vremenu savremenog ropstva, kada ne postoji granica kod koje možemo reći „E sada je dosta“. Menadžeri i direktori dragi naši, alo bre, ko je rekao da smo mi robovi vaši? Evo kod mene npr. nas je samo jedna ili dve, ali jednako se borimo da preživimo terore sve. Kad ujutru uđe namrgođenog lica, odmah mi u nervnom sistemu zatreperi jedna žica. Mrgudan je došao, neko ga je opasno nagazio, pre nego li je na posao pošao. Potom sledi prva kafa uz koju se obavezno servira „Jao što me nervira“! Zazvoni telefon, on se javi, odmah potom, već sedi mi na glavi. Piskavim glasom izgovara ime moje, a da ni sam ne zna na liniji ko je. Ako još imaju pritužbu neku, bez da imam pravo glasa, u fazonu je gotova si nema ti spasa. Naša kafa još uvek čeka, jer stalno je gužva neka. I jeste gužva, ima da se radi... Mahom je to za njega privatno, jer ako nećeš, hoće bre čovek odmah da se svadi. Uhvati me tako u radno vreme, da pišem mu seminarske i apstrakte na raznorazne teme. Od kafe sam digla ruke, taman sednem da jedem, onda sve te radove traži na engleski da prevedem. Opet telefon zvoni, evo mu potomka, verujte prava mala sotonka. Sa ponosom kaže ako joj na žulj staneš, poželećeš sam u pakao da baneš. I njene smo škole učili mi, na odbranu diplomskog s'ponosom išli svi, a radove i ispite do tada spremaj wiserice ti. Imamo i njegovu ženu, finu ali totalno smetenu. Onda časkom da skoknem i do njenog posla, jer i tu ima da se radi dosta. Uradila bi ona al' ne zna, reče on meni, dakle tako mi ga lepo smesti iz težišta me odmah izmesti. U nekom trenutku eto ga i pravnik, odmah mi oko vrata zaigra onaj znate robijaški okovratnik. To vam je tek poseban lik, u nosu mu se krije jedan jako iritantan tik. Vidim koleginici se pogled negde u daljini gubi, jer on joj se u facu dubi. I taman kad pomislimo KRAJ, nema dalje, on izdahne i koleginica kaže ručkao je to, a ja kažem Ma daaaaj!! Stariji je to 'gospodin', pregazio mnoga leta, verujem nekad je bio cool lik, baš šteta. Sada postao džangrizavac pravi, pa i kad te vratima svojski udari, uopšte ne mari. Najviše od svega volEm i sa knjigovođom u vatri da gorEm. Ljuta ona neka žena, ni dobro jutro da kaže ne može, a da joj na usta ne pođe pena. Posao joj samo da traži greške, došla bi da ti Hebe mater odmah, ako treba i peške.  Al' voli ona sebe, uvali mi i ona posao njen, a ti wiserice opet ma ko te Hebe... I konačno negde pred kraj dana, došla na red i naša kafa, kad evo ti ga ulazi on.... Direktore pa kako ste, baš je danas lepo vreme, a on kaže super nego znate onaj nov Zakon o radu... Eto vidite kako da vam kažem, mogu da vas otpustim kad god poželim, neću da vas lažem. Mogao sam ja da zaposlim rođake moje, ali znate ja kad tonem, vučem sve za sobom, ne gledam uopšte ko je! Tada gazim preko mrtvih, koracima lakim, zato i ne mogu da radim  sa svakim. Odlazi potom sav razočaran, setio se svoje male plate, jer globe ga svakoga meseca, stotine eura zbog stambene rate.  

I ostanemo tako nas jedna ili dve, skrušene od tuge i bola jedva se odmakosmo od stola...da zapalimo cigaru, jer tužna je ta njegova sudbina zbog plate mu 'male', daćemo mi malo od naše, zaista nije nam do šale.. Samo taj prokleti Zakon o radu, ma neće mi valjda doći glave, jer imaju oni još gomilu privatnog posla da mi dadu, predsednici, pravnici, knjigovođe, žene, deca i oni, direktori naši, jer vole vas i samo zbog vas postoje robovi vaši!!!

Džaba ti sva krasota, s'tobom biti je golgota

Danas nije lako biti solo, kako bih vam rekla, to je jedno vrzino kolo. Izađeš u grad i čim se usidriš, igra kreće odmah i sad. Ima onih kojima ne treba mnogo, na jedan treptaj okom, oni polete skokom. No ima i nas koji bi prvo da se druže, u nadi da će se tako spoznati bolje, pa će to poznastvo samim tim da traje duže.  Međutim sve više kapiram da je to ravno nalaženju raja, jer iznenađenjima nikad kraja. Ipak žaliti se neću, nikome nije bilo lako na putu za svoju sreću. Odustajanja nema, boriti se mora, makar se tom prilikom naslušala raznoraznih glupih fora. Većina muškaraca hoće da ubode pa ode, ali neće da može, jer ima devojaka koje se na to ne lože. Najviše volim kad misli da je zbog kolica veća šmekerica. To smo devojke mi proizvele, jer se većina nas vodi onom „možda nije fin, al’ je in, dok na nama stoji sve pod konac, situacija je jasna poenta je novac“.  I koliko god visprene bile, u nekom trenutku desi se da prorade neke više sile. Srela, družila se, hemija je učinila svoje i konačno rešila sam da mu podarim telo moje. Odmah mi se u glavi javila pesma „Apsolutno moj je broj, idealan mi smo spoj“. Svideo mi se skroz, priča mu je cool, krupan, visok, čak i taj opušteni stomak, ma totalno zanimljiv momak... Odlazimo mi kod njega, bitišemo tu neko vreme, ja dolazim kući bogatija za još jedno iskustvo iz koga sledi:

Kada birate momke nemojte one mnogo krupne, jer oni mogu da vam slome ruke. Kada birate momke nemojte ni one mnogo visoke, jer od takvih rane su duboke. Mada trip je dobar, zaista letiš visoko osećaš se kao pravi soko. Kada birate momke, nemojte one sa dobro razvijenim rukama, jer može da vas baca po zidovima, posle čega ste na ozbiljnim mukama. Kada birate momke, nemojte one sa velikim stomacima, jer te bitke nisu pošle za rukom ni najhrabrijim junacima. Ako pak odaberete krupnog momka, ne dajte da predigra bude previše strastvena, jer tad rebra pucaju kao da su staklena. Ne podcenjujte njihovu snagu, jer vam noge u tom slučaju odoše k’vragu. Obavezno preventivno odradite par vežbica za kukove, ako nećete da kasnije proizvode zabrinjavajuće zvukove. Verujte, momci sa širokim ramenima ozbiljno prete da ugroze disanje čak i onim stamenima. Najvažnije je da sve vreme ostanete pribrani i kad prođe trenutak NJEGOVE sreće, laganim koracima bežite u nadi da primetiti neće. Odmah nakon toga, slede tri dana, kada ćeš od bolova da vidiš Boga svoga. Kosti su u šoku, al’ su srećne jer je oporavak u toku. Napomena za ovakvu avanturu birajte vikend, nikako radnim danima, jer ste tada teški i vama samima. Svakako očekujte poziv na ponovnu golgotu, jer momčina misli da vas je nepovratno osvojio na iskazan šarm i neverovatnu lepotu.

Poruka momcima

Hrana to je moja nirvana

Što volim ove savete kako da duhom i telom ne svenete. „Svaki raskid je težak, ali raskid ove vrste daće vam more mogućnosti koje ranije niste imali“ hteli su dakle da kažu sledeće jedite i mnogi od vas u kupaćem kostimu na leto crveneće. Pazi, pritisak u glavi već mi skače, jer hoće da mi uskrate baš kad mi je klopanje najslađe. Naročito kada padne noć,  frižider tada projektuje neverovatnu moć. Zatim kažu: „Postoje određene namirnice, koje morate da izbacite iz ishrane ukoliko želite da smanjite obim struka i ponovo uđete u svoje omiljene farmerice“.  Feeling – gnušanje... Nemojte vi da sumnjate, u farmerice da uđem hoću i ako nisam verna samo voću. Nego dajte ženu koja nosi malo veći broj, pa nek ona bude uzor po kome se pravi kroj. Ali ne lezi vraže, takva žena mora jesti, jer kako će onda bez gore navedenog crvenjena na plaži da se opusti i u ležaljku smesti. More volim meso i neću ga se odreći, makar se na plaži u skafanderu budem morala peći.

A vidi ga kako deluje ukusno i sočno, u mom će stomaku baš da deluje moćno!!! 

Posebno mi je fitilj kratak ako neko pokuša da mi oduzme batak!! Kad počnem da glođem trticu, znajte udala sam se i proširila porodicu. Jer batak je kao tron, predaješ ga nasledniku svom.

Dalje „Umesto običnog mleka, pijte nezaslađeno kokosovo ili bademovo mleko“. Da, da, baš planiram da izađem ispred zgrade, da protresem drvo i eto ga kokos pade. Bademovo mleko može, eno ga u toaletu odlično je protiv perutanja kože. No sad kad nam već rekoste, možda ću dok se mažem, malo istog i da smažem.

Vidi čuda običnoga mleka, puno kalcijuma, zbog čega će naša kost biti tvrda, a ne meka!!!

I dalje, u nastavku diskusije, potpuni potop moje još uvek životne misije. Kokteli!! „Koliko god bili ukusni, kokteli sa svim tim šećerom i veštačkim sastojcima izazivaju vas da preterate sa količinom unetih kalorija. Popijte čašu vina umesto koktela. Ako ne možete da stanete na jednoj čaši (dve za muškarce), onda je bolje da ne pijete uopšte.“ Hajmo sad lagano, kalorije brojim samo ako nisam u konekciji sa duhom svojim. O čemu mi pričamo, na jednoj se čaši ostane, samo ako para u novčaniku ponestane. Još kad vidim da dve čaše može muškarac, odmah poručim i ja drugu, jerbo žedan mi onaj „čuveni“ komarac. Što se tiče vina, upila ga ona gore šnicla, uff što je tek onda bila fina.  

Koktelu moj pitak si ti i mojne da brineš neće nas rastaviti!!!

I konačno...

Šećer ćemo dobiti svi, sve dok nam ovakve savete budete davali vi!! Jedite ljudi sve, šetajte malo više i ne čitajte sve što ovaj narod piše!!

May the Force be with Us

I kakvo nam je to vreme došlo, da nasmeješ nekoga jednako je kao da si u krstaški pohod poš’o... Slušam žale se ovi naši muškarci, a mi nemamo pravo ni da nam u nekom trenutku eventualno, ne daj Bože zasmetaju samo komarci (to danas pročitah na jednoj net stranici gde još i dodeljuju papuče za bilo koji izraz muškosti)!! Oprostite nam što mi neke nismo vitke kao flaša piva, ali probajte i nas videćete umemo i mi biti radost živa. Ne, nećemo vam prve prići, jer ako još  i to uradimo pitam se da li ste uopšte sposobni kad dođe vreme zastavicu dići. Ložite se kao na pametne ribe, a onda kad trenutak dođe u kom ona ima šta reći, jedino što vam je u glavi jeste kako uteći. Tražite da radimo, ali ako kojim slučajem radimo dva posla, odmah se prsite šta je mačko tvome džepu para nikad dosta. Paraziti smo društveni ako kojim slučajem ne radimo, jer je tada samo jedan cilj kako da vas muške ojadimo. Usuđuju se da mi prozivaju pms, a nemaju kreativnosti ni za jedan sms. Vojska im je bila izgovor kao masovna goglota, a to što se mi devet meseci rastajemo od duše i na kraju na porođajnom stolu od života.... Kad im spomeneš bebe, odmah više nema entuzijazma i sve lošije Hebe...no kad im mame spomenu unuke, onda se nekako nađu kao na suvom štuke. Oči raskolače, do daha ne mogu doći, panika ih hvata, hitno neka od nas mora vam pomoći!! Najviše volim muške sa izraženim i jasno definisanim stavom, a da mu nije vrata ne bi imao konekciju sa glavom. Zameraju nam kad imamo koju dlaku viška, a onda od nas traže da sa radošću ljubimo njihovog u dlakama obraslog piška. Obrve im sada tanje nego naše, ali guzica nam zato ni slučajno ne sme biti veća od vaše. Jesti se ne sme, jer nam stomaci moraju biti ravni, ali zato njihovi nikada ne smeju biti gladni.  I tako prolaze dani, te sad hoće i familija da me sa'rani. Kažu u njihovo vreme udavale se mnogo mlađe, ja im kažem šta ćeš hranile ste se zdravije, mora da ste bile daleko slađe.

I zapamtite

  <a href="http://www.bloglovin.com/blog/11681745/?claim=re5rb4cbmcw">Follow my blog with Bloglovin</a>