Šta prvo uradim kada na posao dođem? Naravno palim komp i na facebook (FB)
pođem. Državna firmo blago meni (juhuuuu), za moje postojanje na FB-u mogu da
se zahvalim samo jednoj ženi. Koleginica moja za saradnju izuzetno laka, za
uvođenje u posao poželela bi te firma svaka. Nakon prve kafe usledi kratak
pregled stanja, eventualna proslava sticanja nekih novih zvanja. Jer ako
dobijanje diplome na FB okačio nisi, džaba prijatelju studirao ti si. Naravno
tu je nezaobilazni check-in, bez toga ne računa se izlazak njin. Tu su naravno
i statusi razni, zbog kojih bi mi katkad prijao nežan šteker i to onaj
trofazni. Da mi malo prodrma misli, jer me njihovi problemi ozbiljno stisli. To
je naravno poznata tema, već uveliko ustaljena roditeljska šema. Status neke mlade
mame odmah mi u oko padne. Tada shvatim koliko su sudbine nas ‘single-ovaca’
jadne. Najpre krenemo od prvog zuba, koji se pojavio na vrhu bebicinog
gingivalnog ruba. Onda se u nesvest pada, odmah uslede komentari drugih mama
kako i kada... Idemo dalje prva čvrsta kaša, zbog čega raste sreća naša. Opet se
u nesvest pada, moramo da utvrdimo koliko je to pojeo i naravno opet kada... Počnem
lagano da osećam u sebi neku teskobu, energiju lošu, još nije stigla vest da je
dete kakilo u nošu. Taman neko vreme prođe, objava nove vesti dođe. Teskoba me istog
momenta prođe, koraci mi opet laki, jer dete je u nošu uspelo da se šta? Pokaki.
Odmah potom kreće vreme prosvećivanja, ako nisi mama nemaš u životu nikakvog
pomena vrednog zbivanja. Otkrivaju mi tada da je smisao postojanja zapravo samo
i jedino beba, to je kako bih vam rekla dar sa neba. Jeste slažem se!! Da me ne
shvatite pogrešno i ja bih volela jednog dana da postanem mama. No do tada,
ozbiljno me nervira mišljenje koje među mladim novopečenim mamama vlada. Svi
smo ljudi jednaki ispod ovog nebeskog nam svoda, bez obzira na to dal’ je u
poseti bila i nije bila roda. Razumem
radost zbog rođene vam bebe, ali dajte makar jednu kaku zadržite za sebe. Zamislite
da počnem ja da objavljujem svaki put kad sam mrdnula i naravno prdnula. Da i
ja delim radost sa svakim, a pošto nemam dete, moraću da objavim kako sam i ja uspela
da se pokakim. Pitam se kad već nemam dete, jel da vas obaveštavam kada sam
turpijala pete? Molim takođe i godine da nam ne broje, eto umesto da gajimo decu,
uzaludno trošimo vreme svoje. Ništa nije uzaludno, iako nam se u kartonu ne
vodi stanje trudno. Čim mi jajnik spermatozoid pogodi, oprostite mi što neću
odmah objaviti šta se tu noć u mom donjem stomaku dogodi....!!!!!!
Te mlade mame bi katkad mogle da se pitaju da li neki ljudi šansu da rode
decu imaju. I onda molim da ne glume Boga, svako je vredan postojanja svoga.
Нема коментара:
Постави коментар