Tužna sam jako, jer živim u
zemlji gde mrzeti je lako. Svi se ljute kada drugi spomenu čuvene vrbe. Zašto?
Za penjanje na iste, Srbi u pomoć zovu Srbe. Žuljala nas nekad samo krava. Sada
cela štala, a i oko štale trava. Kao veliki humanisti se prodajemo, a kad muka dodje
tada pravo lice odajemo. Zašto je bitno ko je na čelu kolone? Aman Srbi, bitno
je samo da se nevolje uklone. Trenutak nečijeg bola služi nam za promociju
sopstvenih idola. Usudi se tada da imaš suprotan stav, znaj bićeš zgažen kao
mrav. Nad sudbinama teškim plačemo, dok u isto vreme jedni drugima za vrat
skačemo. Kako se to borimo za živote bolje? Pa borimo se tako što će borac
odmah da se kolje. Šta Srbin radi kada ima bolesnu decu, koja zbog nedostatka para
ne mogu da se leče? Srbin tada ima samo jednu brigu, u pravcu čijeg računa će
novac da teče. Taman kada se pitanje novca reši, preostane mu samo da tužne
roditelje teši.... Sećate li se onog deteta s’početka priče? Tog deteta nema
više, cveće na grobu uveliko vetar njiše. Kukamo što nam se rađa malo
beba, a nigde nikoga kada za iste boriti se treba. Gledam danas spašeno iz snežnog
smeta jedno dete, Srbinu odmah zlobne misli u glavi se roje i u etar polete. Jer
nije bitno dete, bitno je samo da na račun spasitelja (KO GOD DA JE TAJ) opake
šale slete. I ja sada treba da se stidim, jer u svemu samo detetov život vidim.
Zbog toga moram da objašnjavam da nisam njegova ili tvoja, valjda sam samo čovek,
dakle može biti da sam SVOJA. Svi smo kadije, svako bi da sudi, tačno je, najglasniji
smo kada neko treba da se kudi. Novine više i ne čitam, jer se odmah posle toga
za sudbinu svoju pitam. Živim u društvu koje brine dal’ su se tokom nastupa ’narodnoj
pevaljKi’ videle tanga gaće!! Onda pogledam
oko sebe i vidim narod, narod koga su pritisle brojne nedaće. Desi se i
trenutak kada jedni za druge brinemo, nije da nije. No Srbin je to, daj prvo da
vidimo koliko glava možemo tom prilikom da skinemo. Džaba nam sva spasonosna akcija,
ako je izostala u nečiju korist promotivna reakcija. Sećam se recimo vremena bombardovanja. Jahao
je i tada na čelu kolone neki Murta, a pre njega beše Kurta.. Međutim, znate,
dok su bombe letele, sve su ljudske duše u sklonište brzinom munje sletele. I
eto nas, ceo komšiluk na gomili, sedimo ćutke zajedno u mraku, svi u jednakom
strahu. Niko od nas se tada pitao nije kako se bitka bije. Samo je bilo važno
da prestane i da strah konačno nestane. Završi se bombardovanje, kažnjen je jahač
Kurta, kaznio ga Murta. Vladao je tako Murta, dok opet nije vaskrsnuo neki
Kurta. Jasno vam je valjda sada, Srbijom će uvek neki Kurta ili Murta da
vlada!! Pobogu znamo da je politika kurva najveća, jer Kurti i Murti je bitna
samo njihova sreća. Pitam ja vas, zašto se onda i dalje bavimo njima? Umesto
toga, pomozimo jedni drugima i biće nam bolje svima. Idite do komšijine štale,
radujte se što su mu krave zdrave. Na
kraju opet pitam „Zar nije bitno da je dete izvučeno iz snežnog smeta, zašto
vam nosilac tog deteta toliko smeta. Što je toliko bitno dal’ ga j pratilo
stotinu kamera? Bitno je samo da je uspešno sprovedena namera.
Нема коментара:
Постави коментар