I evo mene opet i dobro ja meni
na moj Blog došla. Nisam tu da pišem o poplavi, o tome ko na uštrb iste
profitira, ko za životom pliva, niti o tome kako nam je sudbina opet siva. Samo
ću reći Tamara nije lepo u goste nepozvan doći, s toga te molim bez daljeg
zadržavanja, u neku drugu dimenziju bi mogla poći..
Zašto sam ovde.. Ovde sam da bi
nekome rekla Hvala. Nekome o koga sam se ne tako davno ogrešila, a život mi je ovaj moj dala. Kažu najbolje je početi od početka. Bez bilo kakve ranije
spoznaje i umeća, dobro me služiš još od samog začeća. Dok je tebe od povraćanja
i muke bolela glava, meni je i tada u toj tvojoj utrobi bilo toplo,
ljuljuškavo, što bi rekli moji đaci, super cool, ma strava. Ničega mi manjkalo
nije, osim što je katkad tvoja dijafragma umela po glavi da me bije. Tada sam
je šutirala daleko, da ti je do nosa stizala ko bi rek’o. Kakve veze ima što da
spavaš nisi mogla, sve si činila da bi mi u mom komforu pomogla. Radila sam šta
god hoću, sa tvojim rebrima najviše sam volela da se igram noću. S toga Hvala
ti Mama što si me u stomaku nosila devet meseci. Dođe potom za tebe najsrećniji
trenutak, a za mene vreme da napustim taj neverovatno udoban materični kutak. Izdržala
si taj moj graciozni dolazak na svet, tričavih x sati neverovatnih bolova i
patnje, a ja na to odmah počela nešto da ti serem, tačnije da ti se na uvo kulturno,
a realno govoreći vrlo iritantno derem. Nakon par dana odlaziš kući, sa sobom
nosiš zavežljaj mali života vredan, čijem ćeš službovanju, roditelju moj, celim
svojim bićem biti predan. Najpre kreće danonoćno presvlačenje, oblačenje, hranjenje,
tu i tamo za tebe tek poneki momenat zvani u pokušaju spavanje. Umela sam, što
jes jes, biti dobre volje, pustim te da malo daneš, ali to samo da bi me u
nastavku služila bolje. Idemo dalje, ustani, sedi, skoči tamo, skoči ovamo, rešila
sam da oprobam aktivnost zvanu hodanje, za tebe je sad još veći pojam spavanje,
jer od tebe se traži i očekuje konstantno energetsko davanje. Sve si izdržala,
svaka ti čast Mama. Hvala ti na uloženom trudu i strpljenju, nije bilo lako
udovoljiti tom malom krpelju. Stasavala sam ja tako, godinu za godinom, a onda
sam počela da serem tiho, sve tiše. Naročito u vreme puberteta, sve što si
govorila u najavi je moralo da se briše. Nikako nisi kapirala da je ceo svet
moj, iskreno, bio mi je suvišan svaki savet tvoj. Četrnaest godina stara, pamet
sva slila se u moju glavu, žena jednostavno i nikako nije bila u pravu. Umela
je tada vaspitno i šamar da zavali, hormone momentalno vratiš u nivo ravnoteže,
od nemilog događaja oni u višku pored mene mrtvi leže. Uuu kako si mi u tim
trenucima bila mrska, morala sam nekako da te kaznim i samo sam zbog toga bila
drska. Ali zato sada i za šamar ti kažem Hvala, jer si mi njime za život vrednu
lekciju dala. I nije odustala Mama, nastavila je samnom bitku da bije, a vala
ni ja, krpelj i dalje stoji i jednakim intezitetom krv ti pije. Trebalo je usaditi
u mene neke vredonosne sisteme, trebalo je od mene napraviti čoveka, pripremiti
za život, jer neće ona živeti doveka. Krpelj će jednog dana ostati bez izvora, moraće
sam da se nosi sa posledicama svog delovanja i pravljenja izbora. Učila me zato
da poštujem starije od sebe, da budem iskrena, da imam u životu stav. I sad mi
na pamet pade mrav.... Čuveni mrav, glavni junak u pričama o dobroti i poštenju,
bio je kažu toliko dobar da ni mrava nije zgazio. U mom slučaju nije baš tolika
idila i mada imam prema životu čvrst stav, desi se tu i tamo da se zgazi i po
neki mrav. Učila je da poštujem prijatelje, rodbinu, komšiju, da u ljudima uvek
tražim bolju, a ne onu stranu lošiju. A tek predavanja o budućoj svekrvi. Svekrva,
u narodu poznatija kao strašna neman, u odbranu njenu ima uvek odgovor spreman.
Brani je kao belog medveda, svekrva je ona, valjda negde duboko u sebi strahuje
od eventualnih interfamilijarnih nereda.
Došlo je vreme da kažem i to da
je moja mama iz doba Jure, previdela žena vreme današnje u kom svi za nečim žure.
Da li je to novac, izgled, bilo šta. U svom okruženju bićeš veći idol ako imaš
neki prepoznatljiv statusni simbol. I nije to sporno, svako ima pravo da juri, na
odsustvo vredonosnih sistema žmuri, gazi.. i preko mrtvih ako treba. Ali kako
stvari funkcionišu kad se spoje ovi iz doba Jure i ovi koji žure. Pa....
nikako!!
Protkana tako tim vremenom Jure,
koja pored svega molim vas poštuje i svekrvu, nikako ne mogu da se snađem sa
ovima koji materijalnim, prolaznim vrednostima u zagrljaj žure. Desi se naravno,
dohvatim se ja u to vrzino kolo, popusti mi čvrstina stava, kao što sam i
rekla, zgazim i ja ponekog mrava. I onda nastaje ludilo mozga, kada vidim koje
sve modifikovane oblike i vrste karaktera čovek može da spozna. Tada se i
desila omaška, posumnjala sam u tvoj posao Mame. Pomislila sam Bravo Mama,
sHebala si me na keca, nervni sistem Jure se na sve užase današnjeg vremena sa
istim žarom peca. Izdala sam te mama u sekundi, sve tvoje godine truda, prozvala sam čak i tvoje vreme Jure, preko tebe sam pregazila da bih odala počast mamama ovih koji nekuda žure.
Izvini Mama.... Izvini što sam ti
devet meseci u stomaku razmeštala organe, što prvih meseci zbog mene oka nisi
sklopila, što sam te godinama krčkala na tihoj vatrici, postepeno, laganim
koracima nerve brigama topila. Na mojim pubertetskim izlivima besa, škola, noćni
izlasci i još gomile i gomile neprekidnog stresa.
Konačno HVALA ti Mama što si me
rodila i što si me vaspitavala u duhu pravom, da živim sa ispravnim stavom, da
isti ne prodam, ma koliko bio težak put kojim hodam. Bez brige Mama, svekrva je
na sigurnom i nju ću da poštujem, ako i bude gusto, smisliću da u vreme njene
posete iz opravdanih razloga odsustvujem.
Nemoj mi zameriti, sigurna sam i
znam još ćemo verbalno da se bijemo, nama krpeljima je smisao života da Mamama
krv pijemo. Kako krv nije voda, jezik tvoje svekrve, moje voljene Nane, ostao
mi je u amanet, pa ti možda zato nekad i pomeram pamet.
