Na priči što je većeg Uda, srazmerno je manji čovek koji nema Muda

Naravno da povijaš glavu, tele i treba da pase travu. Glumio si velikog čoveka, ali ta ti titula bila vrlo kratkog veka. Mnogo si se gurao gde ti nije mesto, zato si i morao da napustiš presto. To što sam u nekim momentima ćutala, ne znači momak da sam bila mutava. Imala sam i ja u rukavu keca, igra je to bila i zvala se sad vidiš jednog, a sad dva zeca.  Stalno si negodovao što sam na jeziku britka, al’ ti veoma prijalo što sam u telu vitka. Zato sam i morala malo nerve da ti jedem, ali posle tako sita, ostatak dana samo umiljato predem. Preventivno sam katkad s’tobom delovala strogo, jer si umeo sebi na značaju davati mnogo. Kad god si umesto bubrega probao da mi uvaljaš muda, morao si da se sretneš sa facom mrguda. Inače, nekada u kraju bio si moćna faca, svaka riba naspram njega momentalno se na kolena baca. Moš’ misliti, tog velikog čuda, svaka odlepi kada oseti čari njegovoga uda.. Meni to bilo iskreno do suza smešno, što je tvome egu padalo izuzetno teško. Priznao si da sam ti zbog toga simpa dodatno bila, jer nisam podsmeh uvijala i od tvog pogleda krila. Katkad si umeo da budeš i prava domaća seljačina, totalno sam mačko cool, tip frajera koji samo uz tonu gudre mogu da osmisle jednu eventualno dve reči mudre. To su ti oni čije poreklo u Holandskom coffee shop-u lako spoznaju, vide ga za stolom kljuca, da je Srbin odmah ga prepoznaju. Bila, videla... Kako ne mogu uvek biti u svome stavu fit, onda mora na nekoga da baca hejt, u velikom je problemu ako ego nije sit. Time si valjda nešto hteo da dokažeš, kako si moćan, jak i snažan. Gledam ga pa mu zavidim, koja je to sloboda uma, on se time još i pravi važan. Žuljalo je to uši njegove, nikako nije prijalo toj opasnoj faci, zato je povremeno hteo u drugi univerzum da me baci. Prodavao si stalno nekakve urbane mi fore, no kad dođosmo jedan na jedan, ispade da je realno stanje stvari mnogo gore. Samo što sam rekla imam utisak da od tebe neće biti ništa, gle čuda, u sekundi je otkazala moć tvog u kraju poznatog i nadasve ’legendarnog miška’. Hoće to da se desi kod vas moćnih faca, na priči što ste većeg Uda, na delu vrlo sitni, sa setom gledaju mesto gde su im nekada bila Muda. Beše to tvoj momenat sramote, a ja u sebi pomislih pihh kakve li gre’ote. Onda smo morali da ti reanimiramo ego, kako bi sve na svoje mesto leglo. Naravno taj nemili nam događaj se nikada više nije spomenuo, da ne daj Bože takav moćnik ne bi opet u pogrešnom pravcu krenuo. Onda si priznao da si običan smrtnik, dakle potekao sa planete Zemlje, mogli smo na priču da udarimo temelje deblje.  Konačno je momak shvatio. Bubrege je u izlog, umesto muda, vratio. Postao je čovek, kad nešto pričam sluša i naravno da sam onda i ja prema njemu bila duša. Onda može sve, Wiserica tada sve pušta, a sve u prilog njegovoga gušta. Sve dok mi ne prodaje maglu, imaće kraj sebe osobu veoma umiljatu i dragu. I nije to bilo da bih njemu ugodila, takva sam ja, svemu bih se lako prilagodila. Najviše nam prijalo što tajni nije bilo i što se među nama ništa nije krilo. Iskreni smo bili u svemu, svaku sam sa njim mogla da obrađujem temu. Imala sam u njemu pre svega ortaka, pa sam opušteno mogla veoma često graktati kao svraka. A umem ja takva biti... Činjenica da niko nije znao za mene i njega, bila je upravo čar svega.. Dobro lažem, znale su možda jedna ili dve drugarice, jbg ubiju nas te naše ženske kafice. Bez ikakvog pritiska, frka se nikada ni oko čega nije digla, uživali smo kad god bi za to neka prilika stigla. Sećam se, kako se samo zubara plašio, pretrne sav kao da je video na livadi strašilo. I tada sam morala sa njim ići, jer neko je morao entuzijazam mu dići. Volela sam ja te momente jako, kada sa obradom krene čika doca, ja iz pozadine dobacujem, uživala je Wiserica tada iz osvete da mu zvoca. Pomislim evo rešenja! Strah ću da mu odagnam uz pomoć mog čarobnog pevanja, odgovor sam momentalno dobila, devojko usta otvaraj samo radi zevanja. I tada mi je bio neverovatno smešan, toliki čovek, kao stena, a ispade da ga uplaši i od miša sena. I njemu sam ja prijala jako, kad je bio tužan baš, evo ga cima i kaže trebaš mi osmeh da mi daš. I dobio je ;), osmeh naravno...

Ipak, imao je samo jednu omču oko vrata, velika mu frka bila od mog brata. Onda konačno shvatim šta je onim opasnim stavom hteo, iza toga se krio, jer da je beskičmenjak priznati nije smeo. I to je cela misterija tih moćnih, opasnih faca, zbog čega se nas gomila devojaka u teške drame baca. O čemu mi pričamo ljudi. I kako nije mogao da se oslobodi te čuvene omče, nađe drugu ovo moje momče. Ja mu uredno poželim sreću, na šta mi on ljuto reče to sa tobom nema veze, ja sa tobom prekidati neću. Jel da... E pa momče moje slatko, evo da ti kažem i to vrlo kratko. Mislio si mene da imaš na stand by-u, no moram ti reći time si nas samo brže priveo kraju. Nastavio on po svome, uredno bi da se petlja po životu mome. Tražio da mu polažem račune, u veze mi se mešao, zajeb’ je njegov što se u proračunu prešao. I posle svega jako je povređen, osujećen mu plan, pa je valjda zato toliko ozlojeđen. Koprca se on i dalje, moje NE mu nije bilo dovoljno, mislio je da će iznajmljivanjem stana u susednoj zgradi na našu situaciju uticati povoljno. Sada se sa konjinom srećem svako jutro!!

Šta da ti kažem.. Nisi momak svojevremeno imao herca, zato i jesi oduvan na keca. Šta ja da ti radim što te ona sada upregla pod svoje, sabira i oduzima za oboje. I nije mi te žao, tražio si i eto Bog ti je sve na tacni dao. Nemoj mene sada da gledaš tužno, ti si kriv što nam se priča završila ružno. To što ti sa njom nedostaje smeha, problem tvoj, ja ti zbog te činjenice neću biti uteha..

I posle ove moje i nekih drugih, sličnih priča, shvatila sam jedno. Što se više pravi važan, inteligencijom nekom silnom maše, neodoljiv je toliko, svaku koju je hteo uspeo je i da 'jaše'... .celokupno spolja jedna vrlo interesantna, vredna strahopoštovanja slič'ka, kad ono ispod iste zapravo se krije jedna obična p'čka. I onda posle nemoj da pevaš 'Što ti dadoh...'

Ekskluzivno dodajem i ovo: Naravno da se posle ove i svih mojih pisanija osećam moćno, pišem brate ovde sve što hoću, kažem ti sve od srca, baš onako sočno :) :) :)

Draga sudbinu opako iritiraš, ako na nečemu očajnički insistiraš

Posvećujem njoj....

Sudbina ume vrtoglavo da se igra i svakoga je u svojoj nameri stigla. Preskočila nikoga nije, ali osim što miluje i gladi, ume ona katkad i sa nama samima da se svadi. To su ti lekcije u kojima te ista iskušava, a zapravo da napravi boljeg čoveka od tebe pokušava. Svaki put kada lekciju nisi naučila, ona te odmah vraća na početak, jer kapira u prethodnoj igri nije te dobro podučila. Koliko si na tom putu jaka, pokazatelj će ti biti tvoja odluka svaka. Evo da ti ja kažem, surovo, dakle neću tom prilikom da te lažem. Čini mi se na momente posustaneš, ishitreno se nekoj odluci predaš, a onda posle gorko na svoje plodove gledaš. Godine svoje ozbiljno si počela da brojiš, pa se valjda s’tim u vezi eventualnog promašaja bojiš. Užurbano hitaš ka Njemu, a onda nakon nekog vremena skapiraš da si napravila pogrešnu procenu apsolutno u svemu. Ponekad pomislim da kod tebe šansu ima svako, dok sam samo trepnula, evo ga već te je u dušu tak’o. Znam da samo želiš biti voljena i da ti nekoga voliš, ali neretko sama sebi založiš oganj i u istom goriš. Inače te vidim kao jaku ženu, ali ne zaboravi ja ti znam i senu. Onu koju kriješ od očiju javnosti, s toga sam sebi dala pravo da sudim na temu odluka tvojih i njihovih ispravnosti. Na momente zaista jesi odlučna i jaka, ali i tada se desi da se razgrakćeš kao svraka. Uvek imaš neko pitanje zašto? Momak previše fin, nikako nije po tvojoj meri, mrzimo ga kao da je samog djavola sin. Ako oko tebe predano obigrava, rizikuje da ti se sa nervima ozbiljno poigrava. Sram ga bilo!! Poželeo je danas dva puta da te čuje i eventualno vidi, ti ga preko pogledaš, ne preostaje mu ništa drugo nego da se zbog te iskazane namere postidi. Ni tada ne sečeš stvar u korenu, jer uporno dalje insistiraš i očekuješ od njega promenu. Naiđe trenutak budeš bolje volje, pa ti i sa njim cela priča u datom momentu zvuči bolje. Evo vas već u nekom restoranu, uz zvuke neke ljubavne pesme, gledate za svadbu hranu. Poradujemo se i mi prijatelji tvoji, odmah uzviknemo Meni pod brojem tri nama je najbolji. Ali ne lezi vraže, ubrzo nakon evo je, ima nešto krucijalno da mi kaže. Naprasno je shvatila, ne bi ti ona njega rame uz rame kroz život pratila. Mnogo je bre nervira, sve što poželi na tacni joj odmah servira. Ipak ništa bez hemije, uz njega joj osećaj kao da ne daj Bože boluje od leukemije. I tu je konačno kraj, njemu je nepovratno rekla Goodbye. Šta se posle dešava... Bude ljuta na sebe jako, pa je svaka dalja vest o njemu izbaci iz težišta lako. Što bila je s’njim sebi da oprosti ne može, pa kad ga sretne dođe joj da iskoči iz sopstvene kože. Od samog starta sve si draga moja znala, pa te evo pitam zašto si mu uopšte šansu dala? Opet taj tvoj strah od samoće, na pogrešne odluke da natera hoće!

Sa druge strane imaš momke jake, ali i to su situacije za tebe nimalo lake. Prostim rečima, tačnije, po definiciji moje pokojne babe, to su ti draga zapravo jedne obične barabe. Uzdam se inače u starije ljude, imaju oni brojne izreke mudre. Sada ti i na temu toga imam nešto kasti, s’toga nadam se da sediš, jer bi u nesvest mogla pasti. Divna ti je draga ta tvoja ’baraba’, emocija mu posve hladna, uz njega pažnje osta gladna. Dok ga očajnički pogledima moliš da te voli, on u svom fazonu, za tebe ga dupe boli. Na pozive ti ne odgovara, jer samo kad njemu prija, može na temu nečega da se razgovara.  Naravno poštuje se samo njegova potreba, na pomen tvoje odmah mu se prevrće utroba. Njegove se gadosti iz meseca u mesec množe, a onda vidim tebe  i kapiram da su to upravo stvari koje te bezuslovno na njega lože. Momak ti kaže ’kad stešeš tu guzicu....’, na šta se ti sva ozariš u licu. Oprosti mi sad što ostanem u čudu, ne znam kako da prepakujem tu tvoju glavu ludu. Znači jednog dana u trudnoći nema ti pomoći! Kako ćeš mu dete podariti, jer verujem da te tako ugojenu tek neće variti. Jel to znači da se njegova ljubav u kilogramima meri, čitaj: BEŽI OD TE ZVERI!! Imaš ih ti još u svojoj kolekciji, pa ću i s’tim u vezi da te podvrgnem mojoj misaonoj inspekciji. Šta da ti radim, sve dok si takva, ja ću sa tobom i tvojim odlukama da se svadim. U međuvremenu, našla si novog Njega i naravno da i sada na trepkama da se dubi treba. Te hoće, te neće da te vidi i s’tim u vezi ovaj se makar te ’hoće kaki-neće kaki opcije’ ne stidi. Zvao bi te na kolače, ali sad mu se nešto pantalone nikako ne oblače. Desi mu se katkad nešto u glavi, odluči čovek, da se ničim izazvan sam od sebe javi. Na porukama jako slatkorečiv, priča bajke, reko’ bi čovek familija mu već nestrpljiva u iščekivanju snajke. Odete potom da pogledate neki film, sedite cela tri sata, a on te tom prilikom ni za ruku ne hvata. Na vikend te zove al’ se nešto femka, valjda se dvoumi dal’ sa tobom ili kod kuće uz TV da opušteno dremka. I ne odustaješ ti, jer kako rekoh kod tebe jednaku šansu imaju svi. Nezgodno je samo, ume srce da se zaljubi tu i tamo. Srce neće uvek mozak da sluša, pa ti zbog te sudbine klete samodestruktivne misli po glavi lete.  Pošto lekciju prethodnu naučila nisi, sa ovim novim vraćena na start liniju ti si.

Nije lako sam biti, ali se isto tako iza te činjenice ne sme kriti. Slažem se i da živimo u društvu predrasuda, ako udata nisi, na lomači se odmah visi. Pitaju se šta je to sa tobom, šta ti to fali, kada te tvoji još uvek nisu nekom muškom rodu uz blagoslov dali. Ni na poslu spašen biti nećeš, tu se tek sa surovom istinom srećeš. U mozak će svi da te Hebu, jer kod kuće nemaš bebu. Smatra se da generalno život nemaš, pa kad dobiješ prekovremeno, ti sav srećan radiš i sve vreme naglas od radosti pevaš.

Želim ti od srca da ga nađeš. Njega koji će bezuslovno da te voli i koji će za vašu ljubav od početka pa do kraja sa istim žarom da se bori. Postoji on negde i čeka samo na tebe, a do tada ne dozvoli da te neko drugi u mozak Hebe. Pre svega sama sebe oslobodi bespotrebnog pritiska. Ključ je u jasno definisanom stavu, jer samo tada možeš doneti odluku pravu. Znaj i to sudbinu opako iritiraš, ako na nečemu očajnički insistiraš.

Kako ćeš ovu pisaniju da shvatiš, evo da ti kažem ’I mene dupe boli, pisala ti ovo Wiserica zato što te voli!!!’

Slobodno može da se dere, komšija konačno neometano sere

Volim ove naše prisne odnose, informacije se kao munje prenose. Ni država nema taj nivo, kao što je komšijski Informbiro. Sve ti u životu džaba, ako te sa petog sprata nije snimila i meru uzela komšinica u narodu poznatija kao ’snajper baba’. Ako se desi da zaboraviš nešto, nemoj da brineš, ona će te podsetiti vešto. Vrlo decidno, sve u detalj, jer analizira tvog života svaki pedalj. Inače je vrlo neobaveštena, nije odavde, a slučajno se desi da i tvoj matični broj znade. Na pitanje kako sam, odmah pozovem komšinicu da proverim dal’ dobro sam. Omiljen mi kadar, sakrila je glavu, a noge joj uredno stoje na mom pragu, dakle prodaje mi maglu. Ako mi neko u goste dođe, na putu do mene, moraće komšijski skener da prođe. Pitaju se odmah ’Ko je sada ovaj?’. Mere se preduzimaju, pozicije za prismotru se momentalno zauzimaju. Operacija se zove ’sve o njemu doznaj’. Vole ljudi što i šta da znaju, pa ih jako žesti ako neki od nas nisu radi blagovremenu informaciju da im daju. Komšijama generalno samo jedna briga, da im slučajno ne promakne kada sam to sinoć kući stigla. Pita tako mene komšija moj mladi kako si, šta se u životu radi. Taman da mu kažem, kad evo njega sve moje prošljonedeljne aktivnosti navodi i pritom ću veli hronološki da ih slažem. Sinoć si tada i tada u društvu došla, ’slučajno’ te videh kroz špijunku kada si s’njim/s’njom prošla. Nije bio rad da gleda, al’ eto na putu ka toaletu, čuo u hodniku nekakav žamor, morao je da pogleda, jer u protivnom bi kasnije imao ozbiljan duševni napor. Oka ne bi sklopio celu noć, ko li joj je to u ovo doba mogao doć’. Pa me dalje pita, primetio čovek da se i radnim danima do kasno skita. Neko veče je opet ’slučajno’ stajao kraj prozora, kad eto mene i njemu novog zanimljivog prizora. Došla si kaže tim i tim kolima, video bih i broj tablice, nego loše sijalice u ovim uličnim lampionima. Pomislih u sebi, sram te bilo gradonačelniče, popravi to osvetljenje, nisam uspela komšiji da ugodim, jer mračni su putevi kojima ja hodim. A onda poskoči, preventivno da mi doskoči. Naravno nije mu bila da gleda namera, pa realno nema razloga da mu se nešto zamera. Naprotiv prijaju mu jako sve te moje aktivnosti, eto i njemu u životu neke zanimljivosti. Ok... No sada je došao red na mene, da i ja zapodenem za razgovor teme. Rekoh komšija moj mladi, sada ću ja da ti kažem kako se to radi. Sledeći put kada te stisne fiziološka nužda, sve i da neko u hodniku vrišti, ti se drži pravca svog ka toaletu i tamo opušteno piški. Možeš i zube da pereš, evo daću ti novine radi bolje inspiracije dok, da izvinete, sereš. Što se tiče prozora, obećavam, kada se budeš ženio od mene ćeš dobiti najmanje tri televizora. Plaćaću mu i kablovsku ako treba, samo da prestane sa prozora da me vreba. Ako te eventualno još neka pitanja muče, razmišljam dal’ da ti dam ključ pa da mi pregledaš i poštansko sanduče.

Elem, da se vratim sada onom noju, što uredno krije glavu svoju. Svaki put me nasmeje slatko, trudi se žena, al’ loša joj ta špijun tehnika njena. Stane tako nepomično, misli sakrila se cela, a što joj se vidi donja polovina tela, nema veze... Vidim šta se smera, pa rekoh hajd’ samo nek se šega tera. Pustim je nekih par minuta, a onda glasno izustim komšinice vi to negde pošli bez kaputa. Spetlja se tada sva, napolje kao neće, eto izašla je u hodnik da zalije cveće. Od tog silnog cveća i njegovog zalivanja, uskoro ćemo svi u tom istom hodniku imati besplatne časove plivanja. Međutim od svih, muka joj najveća, volela bi znati da li me u ljubavi prati sreća. Tu imamo problem jedan, kakva sam to ljuta zmija, nikako svih ovih godina da mi dolija. Previdela da ja znam za taj njen jadac, pa nikako da se upecam na bačeni mamac. Njemu kažem izađi iz lifta dva sprata niže, na prstima hodaj tiho, jer u protivnom snajper baba na noge lagane se odmah diže. Priznajem sada javno baš sam grozna, opet nije uspela ništa o njemu da dozna. Iskreno nije meni zbog mene, ja to zbog kostobolje njene. Žao mi bre, cveće je danas pet puta zalila, nek odmori žena malo, taman se u krevet zavalila. Proradi mi odmah i osećaj tuge, nekada im noći bile jako duge. Bilo je to vreme bez video nadzora, jedini info tada dobijali preko već pomenutog prozora. Ovi sa pogledom na igralište bejahu u ozbiljnom škripcu, glavne događaje znali samo oni sa pogledom na glavnu ulicu. U nedostatku informacija sa teškom mukom se borili, da pitaju ne smeju, a da mogu i na dupe bi progovorili. Koja je samo bila histerija, danima im frajer sa bocom vina u kasne sate bio misterija. Zasedale po hitnom sazivu na klupi preko dana, al’ džaba kad god me vide na opšte zaprepašćenje ja idem sama. Beše mi ih žao pa im prolazu rekoh, dug je dan što ne prilegnete malo, izdržati nećete moći, osumnjičeni se ovuda šeta samo po noći. Ja jesam cura fina i kapiram da na mene tipujete zbog vina. Evo odmah da vam kažem, bespotreban vam taj oko njega gužvanjac, moj dragi kad dolazi nosi samo i isključivo šampanjac. Ne znam samo kako sa petog sprata videste i to još u ponoć, a ne vidite dugme u liftu da pritisnete, jerbo me tada uredno zovete u pomoć. Ni danas ne znaju ko je bio taj momak, pa im je u ustima jednako ukus gorak. Umem i ja zlica biti kada mi je dosadno, u prolazu ga samo spomenem, evo ih opet na gomili proglašava se stanje opsadno. Kako li im je to promaklo, da se nijednoj oko o njega nije spotaklo. Srećom sada imaju nadzor, više niko neopažano neće proći....  svi su prilazi pokriveni, konačno i tokom noći!!

Veseli mene ta komšijska igra, nisam ni do lifta stigla, evo ih gledaju, brinu ljudi dal’ sam se za posao na vreme iz kreveta digla. Lakše mi je, znam da je njihovu analizu prošao, svako ko mi je u kuću došao. Bolje smo čuvani od predsednika Vlade, niko nema prismotru i obezbeđenje bolje od moje zgrade. Posebna napomena za Noja, nikada neće biti zadovoljena znatiželja tvoja. Koliko god da se trudi i po zgradi ordinira, njega nikada spoznati neće, mada znam da je to užasno deprimira.  Komšija mladi, na vreme je usmeren, sada zna šta treba da radi. Jasno je njemu da se i dalje skita, ali bitno je da nikoga ništa ne pita..Vidim ga uredno kupuje novine, što znači ako se neko u hodniku dere, boli ga uvo, konačno je našao inspiraciju drugu dok, da izvinete opet, sere. I jako smo srećni zbog njega!!

Apropo svega imam jedan predlog totalno cool i baš onako fin. Čim neko baci pogled kroz špijunku, na vratima spolja da zasvetli ’☺ seen’. Ali na tom izumu insistirati neću, to bi moglo ozbiljno da ugrozi komšijsku jedinu radost i sreću. 

Roditelji.. nekad davitelji, nekad životom upravitelji

Ovaj naš srpski mentalitet, krije u sebi izvestan raritet. Nekima od nas još dok si u stomaku, roditelji isceniraju svaku životnu etapu. U glavu će ti odmah usaditi osećaj krivice, ako samo pomisliš da nekada negde promeniš te njihove skice. Od malih nogu naprave ti od života projekat, sazidaće od tebe jedan, na sve udare, otporan objekat. Gajeni smo tako da u životu bez njih ništa nije lako. Intezitet njihovoga učešča nikako ne opada, jer u protivnom od brige zdravlje rapidno im propada. Na to se pozivaju od momenta rođenja, pa kroz ceo proces starenja. Ako samo probaš da iskorak napraviš, jednako je kao da si na lomaču rešio da ih staviš. Naučiće te da sve najbolje znaju, pa će s’tim u vezi neumitno savete i kad pozvani nisu da ti daju. Sa idejama stalno te forsiraju, hipofizu tada vidno iritiraju. To može da izazove dosta unutrašnjeg besa, usled čega ode referentna vrednost prolaktina, u narodu poznatog kao hormon stresa. Rešila je tako npr. jedna naša mama, ćerka kad poraste mora biti dama. Poslala je s’toga na časove klavira, kako li će samo graciozna biti kada Betovena zasvira. I svirala je devojčica mala, projekat je to i mama je za njega velike pare dala. Nakon nekog vremena videsmo i šta je izniklo iz tog maminog davno zasađenog idejnog semena. Sedimo ja i čuvena mama, a pored nje projekat koji se zove ’dama’. Ideja se u maminoj glavi rodila, na klaviru svirka svima bi nam godila. Da svira dama nije bila rada, reče mami gde baš sada. Da je mogla odsekla bi sebi najmanje dva prsta, bežala je od klavira kao što i sam đavo beži od krsta. Kad najednom skoči mama ljuto, ’udaraj’ po tom klaviru reče, svojevremeno si me koštala skupo. Devojčica mala, sad odrasla žena, maminu naredbu da odbije nije smela. Udata je sada dama za finog čoveka, biće da se ipak isplatila investicija neka. U kolekciji imam ja još jednu mamu, ako sinko odbije da posluša, od života mu momentalno pravi dramu. Ulagala je u njega zdušno i zato celoga života mora biti njeno dete poslušno. Da ulaže je kaže morala, sad kad bi ga rasporila ispalo bi iz njega milion dolara. Za moj um to beše stanje šoka, pomislih u sebi e moj ’sinko’ sudbina je tvoja gorka. Takvi te roditelji valjda rađaju na kredit, eto sve su ti dali, red je da im se u nekom momentu na tome i zahvali. Kod takvih je računica prosta, u nekoj određenoj godini će reći e sad je dosta. Vreme je došlo, doba našeg davanja je prošlo. Ulagali smo u tebe toliko, sad ću taksativno da ti navedem kada, gde i koliko. Zbog tebe smo se u kreditima davili, hipoteke na kuće stavili. Pa gde su neprespavane noći, mislili smo izdržati nećemo moći. Godinama odmora nismo imali, jer smo se samo oko tebe cimali. Željni su kažu slobode, sada bi im prijale razne zgode. Pošto su te dobro udali...oženili, zašto malo svojih doprinosa sa njima sada ne bi podelili. Takve kapiram da su u fazonu vreme je da sav uloženi napor vratiš, ako zatreba sada ćeš ti hipoteku na kuću morati da staviš. Vratiti im moraš tolike godine jada, u protivnom ćeš emotivno da stradaš. Njima je glavno oružje emotivna ucena, rodio te, gajio da bi se ti sad tek tako udaljio. Ja sam ipak za onu, od takvih nek ti je adresa što dalja, ispada da si im sve vreme bio isto što i na preponi urasla malja. Pošalji im mesečno jedan ček, jer tome su stremili i to će im produžiti životni vek. Na temu njihovih neostvarenih ambicija, daće ti psiholog za život par ključnih kombinacija. Kako da sutra tvoje dete ne bude ’dama’, naprotiv pomozi joj da to otkrije sama.

Imamo mi i one roditelje previše brižne, od kojih se takođe kosa iz temena diže. Njihova deca nisu projekat skupi, naprotiv takvi ti ceo život lepe da si za njih i sa pedeset godina dete. Juriće za tobom svuda, jer za njih ne postoji zanimacija druga. Ako se na prvi telefonski poziv ne javiš, gotovo je, umireš, u sekundi osmisle scenario da se prestraviš. Jasno mi je skroz... U osnovi su močvarni tipovi i s’godinama postaju sve veći freak-ovi. Dovoljno je da napolju malo jači vetar duva, panično se kafa kuva, nokti se grizu, kapira Hitnoj si blizu. Oni će se svega odreći, imaju samo jedan cilj, kako da što više doprinesu tvojoj ličnoj sreći. I kad para nema za tebe će da stvori, jer smisao njegovog postojanja je da celoga života tvojim željama dvori. Takvima je mahom samo jedna zvezda vodilja, da može ova Srpska majka ceo život bi te dojila. I to može biti jako naporno, jer guraju se u sve i svja uporno. Desi se tada da iskrsnu varnice pa se međ’ sobom zamere, naravno ništa tragično, ipak shvatiš da meša se iz najbolje namere. Onda se sve oprosti, do neke nove ’pitanje života’ gluposti.

Za razliku od nas, na zapadu vlada jedan takoreći sklad. Toplo porodično gnezdo napuštaš kao vrlo mlad. Na zapadu svak’ na svoju stranu, obično se samo za praznike sastanu. Oni su u fazonu svako brine brige svoje, kakve veze ima što si dete moje. Na put su te izveli, s’toga im je sasvim dovoljno što su te prošle godine za praznike videli. U Srbiji skroz suprotno, roditelju praviš ožiljak direkt na srcu, ako kojim slučajem pokušaš da presečeš virtuelnu pupčanu vrpcu. Svi se svima u sve mešamo, svadjamo se, ljubimo, dešava se zato i da granice razuma gubimo. 

Mene moja mama nije terala da sviram klavir, dakle nisam ’dama’, ali sam zato sve svoje odluke u životu donela sama. Umeju moji katkad zamarati, pomislim oslobodite me nepotrebne priče, umorna sam, jedva mali prst na nozi mičem. Učini mi se tako, lakše bih Mont Everest osvojila, nego li se od njihove senke odvojila. Onda me naravno sete, za nas ti ćeš uvek biti dete... I  volim ja ovo naše stanje porodično, iako svi jedni drugima sedimo na glavi nepomično. Ne bi ja to mogla kao zapadnjaci, da živimo rod rođeni, a zapravo najobičniji stranci!!!

Uz zvuke svirača hoću za promenu da gledam muškog Go-Go igrača

Što volim u Srbiji dvostruke aršine, pa se tako i oko stripera podiže mnogo prašine. Pitam se sada, šta je onda Go-Go igračica? Aham, da, znam... Na odseku za valcer najtalentovanija plesačica. Svi se nešto uvijaju, samo se kao u čitalačkim udruženjima pronalaze i zaista uživaju. Volim te za javnost definisane forme, a unutar žita spušta se ispod svake kulturne norme. Kako se samo montiraju životi. Volim ići u galerije, diviti se tamo nekoj slici i njenoj misterioznoj lepoti. Pa se onda javna debata na temu pravi, ali da se pre svega sam odlazak u galeriju u prvi plan stavi. Gle potom čuda velikoga, šta se ćaše i ko to uđe u galerije naše. Tek poneko... I kako su nam onda puste te iste galerije? Biće da su posetioci, ubrzo nakon, oboleli od malarije. To su ljudi kojima gore navedeni striper smeta, ne visi u galeriji pa je zato valjda laka meta. Dalje.. Izvin’te molim vas, sluša se samo muzika ozbiljna, kad ono međutim... Generacije i generacije mladih svakodnevno tone, ubžurbanim koracima hitaju na splav da se nekoj novoj Grandovoj ikoni poklone. Tešim se, što se makar od Grandovih nam parada, sa osmehom na licu strada. Srećni bre ljudi, dovoljno im samo da vide pevaljkine grudi. Oprostite mi što taj isti splav vidim kao javnu kuću, gledajući aktere njene od muke puć’u.Vrištim u sebi i duša me boli kad vidim ko su današnjoj deci idoli. Dalje... Tu je i horda urbanih likova, koji su odgovorni za pojavu nekih mi misaonih tikova. Kad mi počnu sa slengom, kao da pričam u Kineskom centru sa Fu Čengom. Probaj opštiti normalno, urbanluk odmah dobija na snazi, jer ruralni momenat mora u korenu da se gazi. Na kraju konverzacije zavlada potpuni muk, veliki urbanista, a još nije obrao iz dupeta mu odavno svenuli praziluk. Prevideo čovek da mu je sezona prošla, još kad mu je porodica s’početka sedamdesetih, sa sela u veliku prestonicu došla. I takvima je striper meta, jer njihovim ’alternativnim’ shvatanjima umnogome takođe ozbiljno smeta. I dobro ta public varijanta mi je jasna, ali ova virtuelna mi zato totalno strašna. Srećom njihovom, na društvenoj mreži lek za sve nedostatke leži. Tu ciljano kreiraš lik i delo, svoje pravo ja sahranio si uz sve počasti i sebe dostojno opelo. Za početak jako je bitno kakva ti je profil slika, jerbo lepotom svojom treba da oduševiš tamo nekog „nepoznatog“ lika. Gleda se i lista prijatelja, zašto? Pa znate kako, slika rumenog i od zdravlja zadriglog rođaka sa sela nikako da iskoči negde ne bi smela. Naglasio si da ti je poreklo gradsko, prednost odmah imaš ako je tom prilikom Beogradsko ili pak Novosadsko. Ako si u nekom periodu van zemlje studirao i posle deset godina, na profilu vidim da te njihov gradonačelnik još sa spiska počasnih gradjana nije izgurao. Kako je tebi dobro, živiš u Americi, a svako malo vidim te na Bajlonijevoj pijaci. Ima se, može se... Ko to kaže da ne postoji Neidentifikovani Leteći Objekat. Pa ta njegova preletanja, Amerika-pijaca, kapiram da je u pitanju neki Nasin strogo poverljivi projekat. U opise ’razno’ pročitane knjige dodajemo, jer tu mudre misli na kilograme prodajemo. Onda pod utiskom knjige, na wall-u njihov status pritisak mi momentalno digne. Pročitao si dvesta knjiga kažeš i u startu znam da lažeš. Glagol radnje i rečcu NE nisi odvojio, kako makar to, posle tolikog čitanja, nisi usvojio. Formalno težiš ka što višem nivou, što se meri brojem kulturnih događaja na koja te svakodnevno zovu. Naravno ni na jedno otići nećeš, ali je bitno da to uredno u svoje opise ’mećeš’. Strogo se paziti mora i šta se šeruje, sve što nije visokoumno kao Rapidom komarci se rasteruje.

Da vidimo sada pravo stanje stvari......koja bi realno sliku o tebi mogla ozbiljno da kvari.

Kada svet oko tebe utihne, tada se tvoje iskonsko ja kao feniks iz pepela uzdigne. Čim nestanu javnosti oči, ništa te više ne koči. Uz hitove Mite Kite (Mile Kitić) možeš slobodan biti, lagano se opuštati, a da se ne moraš kriti. Ipak krišom ćeš otići u neku od kafana, gde ćeš dozvoliti da ti poslednji hit Harisa Džinovića srce slama. Naravno na putu do kafane uočio si galeriju novu, sutra ćeš na netu ti biti glavni i hvataćeš na foru, Ovaj put idite bez mene, kažeš, nisam čitao dva dana, već osećam kako mi mozak vene. Ulaziš u kafanu, kad eto ga i ovaj iz Amerike. Ma nek čeka Amerika cela, morao je časkom doleteti, jer nostalgija ubija za onim jednim metrom njegovoga sela. Kad kafana kaže kraj, odlaziš u neki klub, ulaziš u isti i zauzimaš poziciju uz neki stub. Tu je još jedino ostalo mesta za stajanje.. Potom uzimaš piće i počinješ veselo da skačeš. Snimaš muškarce, oni Go-Go igračicu i od muke dođe ti da zaplačeš. Ti gledaš u njega, on u nju i tu završavate priču svu. To je danas tako i to zna svako. Svi ti koji se iza maske kriju, glavni su i sa njima se sve bitku biju. Udate žene valjda ne bi smele, a sve bi muškarce i dalje jednako htele. Mahom ih i imaju. Priču o poštenju mi na netu pritom svakodnevno serviraju i tada me opako nerviraju. Ovi što se poznavanjem književnih dela na netu diče, u kafani najčešće prvi do poveljake od početka pa do kraja pesmu peva da ne kažem viče. Ovi urbani što obilaze samo centre sa kulturnim dešavanjima, mozak mi na netu delju, potekao od poštenog seljaka, a sad ga gledam i vidim genetski modifikovanog selju. To provereno znam, jer se nekim čudom dogodi da i njega pesma pogodi ’Kuće male krečeno u belo, takvo mi je nekad bilo selo’. Dakle vi fini, pametni i mudri što je problem, ako sam za 8. mart i stripera zauzela niski start. Recimo to ovako, hoću uz zvuke svirača da za promenu gledam muškog Go-Go igrača. Verujte to ne znači da knjige ne čitam, ali eto dokona sam nešto večeras pa sam poželela vas da pitam.