Biti nov međ’ blogerima, kao i zalutali opanak međ’ rokerima

Kapiram da je blog riznica razmišljanja mog. U prevodu moj lični dnevnik na netu, sada dostupan svuda u svetu. Bila sam suviše lenja da u to uplovim ranije, ali here I am now! Naravno tome je kriva, jedna meni posebno draga devojka, od milja poznata kao Iva!! Hvala njojzi na tome. Ovim sam blogom znatno olakšala teskobu u mozgu svome. Priznajem nije mi bitna statistika, samo pisanijom hoću da se oslobodim, u sebi nagomilanog, kreativnog pritiska. Ako se u uspešnu blogerku razvijem, verujte dobro ću to da zalijem... jednog dana gospodnjeg. 

I tako počela je idila! Ideja sa blogom sada mi je baš onako u srcu posebno mila. Sednem, u jednom dahu pišem, još ako nekoga nasmejem, s’ponosom koračam, da vidite kako samo zanosno kukovima tada levo, desno njišem. Posebno danas, kada vidim mahom namrgodjena lica, koja kriju nekakav bes.. Srednje ime svima nam je zajedničko i zove se sasvim jednostavo Stres. Ističem odmah, sada, moto koji  će mojim blogom za vjek i vjekov da vlada. Moja rima ne mora da se dopadne svima!! Ako neko i smatra da je loše štivo, pretrpljeni ’dodatni stres’ odmah nek ublaži uz recimo jedno dobro rashlađeno pivo. Ali zbog ’tzv. pravila’ koja u svetu blogera važe, Wiserica sada želi nešto da vam kaže. Biti nov međ’ blogerima, to vam je kao da ste zalutali opanak međ’ rokerima. Gde god pokucaš neko te na listu čekanja stavi, pa mi se slika neke sekte u glavi odmah javi. Od ranije pratim svet blogovanja i videh mnogih ratova vojevanja. Pitam se nekad koja je suština svega, blog valjda lični pečat da bude treba. To da li si talenat za pisanje ili nisi, jednim postom svoje mesto u svetu blogovanja zaslužio ti si. Čitalac je taj koji treba da proceni i svojom slobodnom voljom isti oceni. Onog trenutka kada sam napisala i objavila prvi post, smatram da sam sebi napravila temelj za jedan novi virtuelni most. Most koji me može odvesti u neki lagodniji svet, gde niko ne obara moga mišljenja let. Najvažnije, most na kome je svaki čitalac dobrodošao gost. S’toga mi nije sporno pitanje slučajnih čitalaca, koliko me zateknu pitanja i podpitanja već oformljenih blogera, sada nam velikih mislilaca. Ponekad pomislim da sam postala novi član državne bezbendosti, gde se svakom detalju daje značaj od prevelike vrednosti. Ok, kapiram nova sam i neki info moram da vam dam. Zašto?? Na blogu imate postove i profil moj, to vam je dovoljno da mi poželite dobrodošlicu u taj Blog City svoj. Sećam se na nekim forumima bila je slična fora, da bi negde na nekom mestu nešto rekao, pre toga da se postavi petsto komentara mora. Sujete ima i među vama blogeri moji, pa sudite prema sopstvenoj volji. Mada sam nova, znam da bloger frku izazvati može i od reklama lova. Npr. baner Coca-Cole na blogu koji se bavi hranom zdravom, eto gomile ljutih blogera sa vrlo jasnim stavom.  Opet ta neka pravila nalažu šta blogerovi baneri treba da nam kažu. Nisi valjda lud, da sumnjaš u blogerski sud. Oprostite mi što sam se u startu ovako nova, izdigla izvan okvira blogerskoga rova. Hoću reći, šta koga briga šta sam ja postavila na svom blogu, odnosno u njegovom izlogu. Na mom blogu neretko hejtujem muški rod, ali ako mi neko ponudi da reklamiram njihov donji veš, vala ću da postavim od tih istih gaća i bar kod. Jel to znači da ću biti omražena od bloger suda, bacam hejt na muško, a usudih se da zaradim preko njegovog mu uda? Neretko se na blogovima bavi pitanjem slobode govora, poštovanjem različitosti, kvaliteta života... Vlast je uzrok svih svakodnevnih nam strahota.  I onda me posebno žesti, što je i u svetu blogera vrlo slično stanje svesti. Osećam postojanje neke nevidljive vlasti i zbog ovoga mi posta glava može lako pasti. Samo zato što sam nova, najpre, vrlo perfidno, mora da se uzme mera svakog mi otkucanog slova.  Priznajem vam sada javno ideja o blogu je istrajala, mada kad sam videla neke grupe i stavove blogera na momente sam se i pokajala. Što uplovih u taj svet, pa pomislih Ivo sada bih ti slatko opsovala sve živo. Ali neću!!! Jednog dana delićemo sreću, ako ikada lovu zaradim od muškog uda, vodim te na piće, klopu, samo reci kuda.

Blogeri stari nemojte mnogo energije na analize i istrage trošiti, delujete zastrašujuće pa nove mlade blogerske snage dovodite u stanje zapanjujuće. Svakako hvala blogerima kulinarima, blogovi su vam sjajni, recepti bajni. Samo vas molim da mislite na nas neuke i da nas ne jedite, prstohvate i rukohvate na jezik sudova prevedite. Hvala slobodnim blogerkama i njihovim ljubavnim aferama, veoma prijaju mojim moždanim hemisferama. Hvala blogerima koji se bave kulturom, istorijom, putovanjima, preko ste potrebni mladima i njihovim kriznim duhovnim stanjima.