Kada na posao odlaziš pognute glave uz
neizostavan osećaj mučnine, to je valjda neki znak da se u tebi nakupilo
previše gorčine. Elem poligonu moj, vreme je da iznova nekim novim frustracijama
oplemenim prostor tvoj. Da li ovo antistres terapija jeste ili nije, nije ni
bitno, svakako je bolje da pišem ovde umesto da se bensedinčić, ksanaksić ili
pak bromazepamčić pije.
Pa kaže.. Tema koja ovih dana opasno me žulja
jeste aktuelno radno mesto, jer njoj, njemu i meni u kancelariji postalo je
izuzetno tesno. Da bi se tom prilikom predupredilo novo stanje odavno
definisano kao stanje neizdrživoga stresa, trajno se mora amputirati to sada već
svakodnevno izvorište nezadovoljstva koje vodi ka isijavanju čistog, po moj
organizam, vrlo štetne doze besa. Naglašavam i to da sam do sada isprobala i
još uvek isprobavam brojne tehnike samopomoći, međutim za malo koju se može
reći uspešno, što je izazvalo još veći osećaj nemoći. Uzdala sam se priznajem možda
najviše u spasonosnu moć joge, ali jedino šta za sada uspevam jeste to da sa
izuzetnom lakoćom značajnije mogu raširiti noge i toEto. Ponekad tako u
trenucima očaja ironično se tešim, uspeću eto na par sekundi tog otužnog zvuka
nemilosrdanog mi savetnika direktora da se rešim. Zamišljam, kada na poslu neka
nova drama zaposedne mi duh i isti kao udav počne gušiti, ja sva ponosna mirno
sedim, nožnim palčevima uspela sebi, ako ništa drugo, onda makar uši zapušiti. I trudila
sam se, zbilja sam se veoma trudila, u toj jurnjavi sam katkad pojam o vremenu
gubila. Pa se u cik zore trgnem, osećam i čujem da svaki mi atom u telu vrišti
naglas, ali ja i dalje ne odustajem, uporna sam u tom lovu na Hebeni Alfa
talas. Rekli mi jednom tako neobavezno neki učeni ljudi, ako vijugama želiš
olakšati teret ili makar umanjiti štetu, veoma je bitno da iz mozga eliminišeš
talas Betu. U stanju Alfe, podešena si na osećaj lagode, tebi puca patka na
stvari koje bi u redovnom Beta stanju mogle ozbiljno da te poremete i ne daj
Bože direktno u nerve pogode. Tada te ništa pomeriti ne može, sve i da ti povrh
svega oderu i koji metar kože. A samo im je to i ostalo za uzeti, zato se
krajnje mere, Drastične mere podAhitno moraju preduzeti. Nema tu mnogo izbora ili
da ode beta pogana ili da se pojede još koja velika, neobrađena gomila da
prostite govana. Jbg u tim naletima duhovne borbe, razne ti se ideje u glavi vrzmaju
i zgode.
Nego da vidimo šta dalje... Pošto realno
nemam tu supermoć mozga tj. dok bela iskričava svetlost ne osvetli makar jednu
vijugu mi sivu, primorana sam da potražim neku novu za kopanje njivu. Da, da novi
posao..I tako počinje pretraga, sve ću učiniti da se rešim ovog duhovnog zbog
posla izazvanog nesklada. Međutim ne lezi vraže, sedim, gledam i pitam se šta
je to što se po tržištu za zapošljavanje ćaše. Šta to bre ovi kvazi mi
Jevropski poslodavci traže. Nakon dva do tri za um krajnje isrcpljujuća sata,
prvo moram da primetim i pitam gde je nestala nekada sa ponosom izgovarana
titula Ćata. Nigde nema ni Knjiškog moljca.. Čitam dalje i uskoro mi postaje
sasvim jasno, po mojoj skromnoj proceni stanje na tržištu je krajnje sablasno.
Za to što mi moljcu sasekoše krilca, mogu da zaključim te samo i jedino u Mrčendajzeru,
Supervajzeru, Resurs edvajzeru i njima sličnoj raji tražim krivca. Iskuliram se
onda neko kratko vreme, da povučem cigarete koji dim, da mozak blagovremeno za
obradu novih informacija pripremim. I prođe to neko opuštajuće vreme, kad hop
evo mi za razmišljanje nove teme. Saveti, sijaset nekakvih mi saveta koje mi
uporno serviraju, kojekakva pravila koja mi za popunjavanje CV-ja diktiraju. To
inače diktiraju rekla bih ti neki koordinatori, mada mene da pitate, spram
razgovora i ponašanja, ja bih to prekrstila i zvala u koridi Toreadori. Zašto,
pa zato.. postavi se tako, zauzme taj stav i čeka. Čeka da ispred njega stane neko
novo, mlado i entuzijazma puno June, a onda ga on u nekom momentu usled viška
godina, manjka iskustva, eventualnog nemanja veze ili pak još uvek
neoplođenih jajnih ćelija u sekundi oladi i nazad na Biro mune. Kada bi mogli
malo da premotamo vreme unazad, taj sada veliki Toreador, verovatno bi bio
jedan sasvim običan, zatrpan papirima Arhivator. Arhivator Titula takođe rashodovana
dakle otišla na otpust, a kako i ne bi kad je tamo neki 'Dajzer dobio diplomu
po ubrzanom postupku za svega tri meseca uz, preko veze, veliki novčani popust. Realno, na
temu obrazovanja da debatujem satima mogu, naročito danas kada, kako i rekoh,
diplome se uzimaju u roku mesec, dva, tri.. onako usput u hodu. I kako je u
Srbiji počela da hara nova pošast zvana Moćni mama i tata, u privatne te Čkole slali,
bilo bi verujem krajnje neumesno da te oslovim sa titulom Ćata. Ali hajde,
pravila su pravila...
Nego da vidim šta to ja treba da im dam u tom
pompeznom CV-ju. Koje to supervrline treba da navedem, kako da doslovce sa
mojom pisanijom kvazi Toreadora zaHebem. Priznajem osobito mi je drag odeljak Navedite
nešto o sebi.. tu najčešće sve pršti od
optimizma, entuzijazma, vazda poletni u radu i naravno uvek i svuda sa svojim
duhom u skladu. Ma važi!! Evo ja nisam sa duhom svojim uvek u skladu, rođena
sam ljudi u Srbiji, aloo u Srbiji, dakle sve i da hoću mentalitet i genetika mi
ne dozvoljavaju da uživam u radu. I hobije u ovom odeljku navode, meni pravo da
vam kažem te fizičke aktivnosti u teretani forsirane iskreno nikako ne gode.
Tačno je i to da ću, kad god da se prilike naravno u radno vreme ukažu,
pohitati na neku od društvenih mreža da samo gvirnem i doznam šta to prijatelji
danas putem statusa ili fotki žele da mi prikažu. Ni slučajno nemojte misliti
da nisam optimista, jer jesam i Ja, te s tim u vezi sve veštine savladaću, tako
da i pored urednog i blagovremenog zabušavanja sve zadatke uredno i na vreme
izvršavaću. U komunikacione sposobnosti ne sumnjajte ni na trenutak, samo da mi
pokažete gde je za ispijanje kafe kutak i ceo svet je moj! I šta sad...toliko o
meni, dakle sada je Toreadoru sve na tebi, koji ovo čitaš... Mada, garantujem
da i ti jednako zabušavaš, pa si u to dokono vreme došao na ideju da me ovakav
besmisao uopšte i pitaš. Ajmo sada realno. Nisi valjda mislio da ću ti reći da
sam nervno labilna, da pritisak brate više ne podnosim, evo da te podsetim ovo
je Srbija, s tim u vezi breme zvano kriza u svakom smilsu na plećima od rođenja
svoga nosim. Toliko na tu temu.
Idemo dalje.. moj nadasve najinspirativniji
deo, da li sam ili nisam na glavi nosila Veo. Ovde je već ozbiljna frka na
snazi, lagano počinjem da se znojim šta će biti ako ovde napišem da još uvek
nisam imala prilike da dojim. Da se zbog tebe Toreadoru odreknem dece neću, a
to što ću da doprinesem natalitetu, treba da znači da ćeš ti kao veliki rodoljub,
koji Srbiji utireš put ka Jevropskom prosperitetu, zapravo da mi ovom prilikom daš
podršku veću. Dakle bojazni nema, slobodno mogu kazati da decu nemam, ali jajne
ćelije uredno zalivam čitaj u bebi pohode se lagano spremam. Udata nisam i to
su fakti, ali to nemojte da vas plaši, jer ako me zaposlite na svadbi bićete
gosti naši. Da ste u svemu vrlo istančanog ukusa zna se, zarad radnog mesta umesto
u kafanu, ja Vas eto pozivam na moju svadbu da njupate Zlatiborsku jagu, a bogami i prase.
I tako dan za danom do konačnog spasenja, do nekog
novog posla, do neke nove drame iznalaziću razne mehanizme kako da sebi
previjam rane. Evo baš ovih dana, moj
sadašnji 'Vajzer rešio da putuje preko, no malo mu je frka dal' je Еxit dobro rek'o. Da bi se
eventualno izbegao kakav momenat gadan, reče napiši mi po srpski Егзит i to
krajnje autoritativno mrtav hladan. I tako ode Iguman na usavršavanje stručno,
a ja domu svom da ujutru opet zagrlim onaj kako već s'početka rekoh osećaj
zvani stanje mučno. To u prevodu znači
dok on u CV-ju novu referencu niže, meni se na štitnoj čvor u nove pohode diže.
I hajde nekako, kažu nije teško što se mora, priznajem opet najteže mi pada ta
radnim danima nadolazeća zora.
I sutra će taj isti 'Vajzer nekome od Vas da kroji
kapu, prebrojava decu, godine života i iskustva. Posebno će insistirati na
poznavanju stranog jezika, jer realno Zahebano je to biti na poziciji
rukovodioca, a reč Exit da ubode ne može bez prevodioca. Vrzma
mi se sada još jedna direktorska faca, srce mu kako kaže od inFrakta redovno
strada. Posebno je osetljiv, kada čuje da je kiNdapovano neko dete, čovek momentalno
u nesvest pada. U CV-ju uredno navodi između ostalog i poznavanje Francuskog
jezika. Meni kanda malo neugodno da mu kažem Momak ti najpre nauči pravilno da govoriš jezik srpski, no frka mi ražestiće
se toreador pa će reći vidi ove moljce al' su drski... Šic na Biro!!
