Lozica je stigla, cela familija na noge se digla

Kod nas u Srbiji kada se rodiš, ako ti međ’ nogama ugledaju pišu, svima ćeš da godiš! Mesecima se živi u teškom grču i strahu, dok im se piša ne locira još u stomaku. „Važno je samo da se rodi muško, živo i zdravo” kažu, znajte, ne lažu!! Konačno, isplatio se trud, lozica je stigla, cela familija na noge se digla. Zapevajmo sada svi, rodio se tatin gospodin. Od momenta tog, on im je postao Bog. Svet biće podređen Njemu, apsolutno i nepogrešivo u svemu. Svaki sledeći trenutak života biće za Njega totalna i jedna potpuna divota. Planeta prestaje da se vrti oko svoje ose, ako mu slučajno zafali samo jedan pramičak kose... a kamoli šta drugo. Nakon nekog vremena Njegovog carovanja, počinju nova familijarna jadikovanja. Vreme je da napravite žensko dete, jer kad ostarite roditelji dragi, muška deca retko vas se sete. Misao jedna posebno ih bode, ako ćere nema, ko će im, kad zanemoćaju, dodati čašu vode. I rodi se ona tako, sad već može da se diše lako. Ona takođe Njemu podrediti se mora. Odrastaće neizostavno sa idejom da je od njega u svemu gora. Kada On dobar nije, nikako ne sme da se bije. Za ćeru zato na prvi nestašluk laju, batina je mala nikla u raju. Odrastaju tako piša i žensko dete zvano „ma ko je šiša”..  Došlo vreme puberteta, roditelji sad ćete da vidite, šta uradiste od muškog deteta. Za Njega ipak nema problema, angažovana je sila golema. Kada ih zbog Njega gadna muka stisne, u kući niko ni da pisne. Ćerka je zato tu, na nju možemo da istresemo agoniju svu. Za njega zaduženja takođe nema, tada ume biti veoma gadan, jer nije naročito radan. Setili se opet, pa ćera je zato tu, da na sebe preuzme brigu svu. To što su nam sinovi takvi, znaju i oni sami, posebnu zahvalnost ovom prilikom iskazujemo Njihovoj mami. Onda jednog dana oženi se sinčina vaša i šta, stigla nam je snaša. E tada počinje za mamu muka jedna, zamisli kakva je to žena, uopšte nije vredna. Ona Njemu ugađati neće i tu je momentalno kraj, čije, pa mamine sreće. On je navikao da mu se sve prinese, kako li će to njegova mama da podnese. Onda kreće zavera tiha, kako da se snaši promeni psiha. Njen je sin, dok nije sreo nju, imao poptun ugođaj i život baš fin. I nad tužnom sudbinom tom, ona se okreće sinu svom, gleda ga bledo i misli gde nađe ovo govedo. Ipak nema te mame koja može da pobedi snašine mane. Godine se tako nižu i od sina polako roditelji ruke dižu. Vreme ih polako stiže, snaga popušta, ćerka im sada mora biti bliže. Nema veze što ona ima svojih obaveza i problema, reč je o njenim roditeljima, tu rasprave nema. Smisao ćerkinog postojanja jeste, da roditeljima sada otkloni sve situacije stresne. Sina nema, katkad se samo javi...  Tada roditelje mine želja pusta, javio se sin zvone na sva usta. Dakle Njegov značaj snagu ne gubi, bez obzira što ako treba ćerka i na trepavicama dubi.  Na kraju kada je reč o porodičnoj kući, kod roditelja dileme nema, jasno ostaje Njemu, lozi, jer u protivnom srce će im pući.

I mene jedno pitanje bode, da li su nas ćerke zapravo donele rode?

Iz svega navedenog sledi: ženska su deca osuđena na keca. Kroz život za sve se bore od Njega više, jer međ’ nogama kad se rodile nije bilo piše!!!